Zašto se bebama ne daje sirov med?

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Ishrana

med1Med je prirodna , zdrava hrana koja zbog velikog procenta šećera koji sadrži predstavlja sredinu nepovoljnu za razvoj bakterija. Međutim, nekada se u sirovom medu koji nije ni na koji način izložen termičkoj obradi, mogu naći spore bakterije Clostridium botulinum koja izaziva bolest botulizam. Ukoliko odrasla osoba proguta spore ove bakterije, neće doći do razvoja bolesti, zato što ih želudačna kiselina uništi pre nego što dođe do rasta bakterija i stvaranja toksina. Digestivni sistem bebe nije dovoljno razvijen da bi mogao da se uspešno izbori sa sporama C. botulinum, tako da ukoliko one dospeju u organizam bebe, postoji mogućnost da se iz njih razviju bakterije koje stvaraju botulinum toksin. Ovaj toksin može izazvati mlitavu oduzetost mišića, zatvor, patološku pospanost, nemogućnost hranjenja zbog otežanog gutanja, i nekada otežano disanje. Botulizam u dečjem uzrastu je retko letalan, ali svakako treba voditi računa da ni ne dođe do ovog poremećaja.

Nije svaki med zaražen sporama C. botulinum, ali bolje je izbeći i najmanju mogućnost nastanka infekcije. Treba naglasiti da se spore C. botulinum ne nalaze samo u sirovom medu, već ih ima i u prašini, zemljištu i drugim sirovim namirnicama (voće, povrće) koje se svakodnevno koriste u ishrani. Do navršenih godinu dana deteta, uglavnom se dovoljno razvije i sistem organa za varenje, pa postaje bezbedno za bebu da u malim količinama dobija i med u ishrani. Upotreba meda se posebno i preporučuje u periodu rasta i razvoja dece, kao odličan izvor vitamina, minerala i kao zdrav izvor energije.

4 navike koje smanjuju opasnost od nastanka gojaznosti

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Blog, Ishrana

gojaznostKada je gojaznost u pitanju, jednostavne promene u načinu života mogu značajno uticati u prevenciji ovog problema.

  1. Spavajte dovoljno
    Studije pokazuju da kvalitetan san ima značajnu ulogu u očuvanju zdravlja. Smatra se da je dnevno potrebno 7-9 sati neprekinutog sna da bi se postigli korisni efekti sna. Hroničan nedostatak sna organizam doživljava kao hronično stanje stresa, praćeno povećanim oslobađanjem stres hormona, kao što je kortizol, koji imaju uticaja na povećanje telesne mase. Nasuprot tome, kada dovoljno spavamo, organizam je u stanju relaksacije, čime se smanjuje oslobađanje kortizola, i samim tim, smanjuje se rizik od gojaznosti.
  2. Više se krećite
    Osnovna mera u prevenciji i smanjenju gojaznosti je fizička aktivnost. Pored smanjenja masnih naslaga, redovna fizička aktivnost povoljno deluje i u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, karcinoma, demencije i artritisa.
    Količinu, vrstu i intenzitet fizičke aktivnosti bi trebalo prilagoditi mogućnostima same osobe. Ne treba preterivati u intenzitetu vežbi, lagana fizička aktivnost u dužem trajanju ima prednost nad intenzivnim kratkotrajnim vežbama.
  3. Koristite dosta povrća u ishrani
    Ishana bogata svežim povrćem može pomoći i u prevenciji i u tretmanu gojaznosti, a takođe ima značajnu ulogu u prevenciji kardiovaskularnih bolesti.
  4. Izbegavajte gazirana pića i dodate zaslađivače
    Konzumacija većih količina šećera apsolutno i direktno utiče na povećanje telesne težine. Kada su gazirana pića u pitanju, na primer, samo1 limenka koka kole sadrži oko 8 kašičica šećera. Prema američkom udruženju za bolesti srca, žene ne bi trebalo da unose više od 6 kašičica dodatog šećera u toku dana, a muškarci ne više od 9 kašičica.

Vitamin B3 protiv povišenog holesterola i ateroskleroze

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Blog, Ishrana

b vitaminVitamin B3 (nikotinska kiselina, niacin) je neophodan za normalno funkcionisanje mnogih enzima u organizmu.

Preporučen dnevni unos je 16mg za muškarce i 14mg za žene, što se lako može postići raznovrsnom ishranom, pošto se vitamin B3 i ostali ekvivalenti niacina nalaze u namirnicama životinjskog i biljnog porekla (najznačajnije namirnice su jaja, meso, riba, mlečni prozvodi i celo zrno žitarica).

Suplementacija niacinom se pokazala veoma uspešnom u normalizovanju nivoa masnoće u krvi. Pored smanjivanja nivoa “lošeg” holesterola (LDL), primećen je porast “dobrog” holesterola (HDL) u toku uzimanja suplemenata vitamina B3. Nivo triglicerida se takođe smanjuje u toku primene vitamina B3, na osnovu čega bi se moglo reći da vitamin B3 smanjuje rizik za bolesti kardiovaskularnog sistema.

Međutim, primećeno je da niacin, u visokim dozama koje ispoljavaju pozitivno dejstvo na snižavanje vrednosti masnoća u krvi (500-1000mg) izaziva blagu insulinsku rezistenciju. Zbog toga, potrebna je obazriva primena kod osoba sa povišenim vrednostima šećera u krvi, i predispozicijom za dijabetes. Kod zdravih ljudi, blaga insulinska rezistencija se kompenzuje povećanom sekrecijom insulina, tako da se vrednosti šećera u krvi održavaju u granicama normalnih vrednosti.

Papaja za bolje varenje

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Ishrana

papajaIako se konzumacija voća nakon obroka generalno ne preporučuje, papaja je jedan od izuzetaka. Papaja sadrži nekoliko proteolitičkih enzima (enzima neophodnih za varenje proteina) koji poboljšavaju varenje, kao što su papain i endopeptidaza. To je posebno značajno kada se obrok pretežno sastoji od mesa ili drugih namirnica bogatih proteinima.

Mesne prerađevine, sa dodatkom konzervansa (nitrata i nitrita) su posebno zabrinjavajući sa stanovišta očuvanja zdravlja. Takođe, brza hrana, povećane porcije hrane, udruženi sa poremećajem funkcije pankreasa i želuca doprinose da se hrana ne vari dovoljno, pa nije moguća adekvatna apsorpcija hranljivih sastojaka.

Šta je papain i šta on radi?

Papain pomaže razgradnju proteina. Korišćenje papaje nakon obroka sa mesom može skratiti proces varenja. Takođe, papain može pomoći varenje glutena, proteina iz žitarica koji predstavlja problem kod velikog broja ljudi, kao i kazeina (protein iz mleka na koji su neke osobe preosetljive).

Pored proteolitičkih enzima, papaja sadrži i značajan procent biljnih vlakana. Biljna vlakna imaju značajnu ulogu u održavanju normalne crevne flore, a utiču i na peristaltiku (pokrete creva), pa su važan sastavni deo u prevenciji i tretmanu opstipacije.

Kokosovo ulje i zdravlje

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Ishrana

kokosKokosovo ulje je jestivo ulje koje se dobija iz zrelih plodova kokosove palme. Kokosovo ulje se hiljadama godina koristi među stanovnicima tropskih oblasti. Stanovnike ovih oblasti karakteriše izuzetno dobro zdravlje i fizička izdržljivost, posebno ako se pridržavaju njihove tradicionalne ishrane, u kojoj su veoma zastupljeni tropski plodovi i kokosovo ulje. Njihovo zdravlje je počelo izrazito da se narušava otkad su počeli da koriste zapadnjačku hranu.

Dobrobiti kokosovog ulja u organizmu

Mentalno zdravlje

Masne kiseline srednje dužine lanaca, kojih ima u kokosovom ulju mogu značajno poboljšati kognitivne funkcije ljudi.

Varenje

Kokosovo ulje može poboljšati varenje i digestivne poremećaje. Masne kiseline srednjih lanaca se lakše vare od masnih kiselina dugih lanaca, što smanjuje opterećenje jetre i pankreasa. Blagotvorno deluje kod Kronove bolesti, pankreatitisa, ulceroznog kolitisa i čira na želucu. Ispoljava antimikrobnu aktivnost. Pomaže, između ostalog, i u terapiji protiv Helicobacter pylori. Poboljšava probavu.

Višak kilograma

Kokosovo ulje je dobar izbor u toku redukcionih dijeta. Poboljšava probavu, deluje na ubrzanje metabolizma i olakšava varenje hrane. Takođe, ispoljava povoljna dejstva na tireoidnu žlezdu koja proizvodi hormone koji kontrolišu metabolizam u organizmu.

Srce i krvni sudovi

Kokosovo ulje sadrži dve vrste masnih kiselina, miristinsku, koja ima pozitivno dejstvo na srce, i laurinsku, za koju se generalno smatra loše utiče na KVS. Međutim, odnos u kome su ove masne kiseline zastupljene u kokosovom ulju je takav da povoljno utiče na povećanje HDL (“dobrog holesterola”), poboljšavajući odnos HDL/LDL (odnos “dobrog” i “lošeg” holesterola).

Imunološki sistem

Antimikrobno dejstvo kokosovog ulja je dobro poznato stanovnicima tropskih područja. Smatra se da utiče na poboljšanje funkcije imunološkog sistema. Ispoljava antibiotsko dejstvo na streptokoke, stafilokoke i listeriju.

Dejstvo na Candidu albicans

Masne kiseline sa antimikrobnim dejstvom iz kokosovog ulja povoljno utiču i u tretmanu lokalizovne i sistemske kandidijaze, ubrzavajući izlečenje, i smanjujući mogućnost ponovnog razvoja infekcije.

Uticaj ishrane na hronično zapaljenje prostate

Written by Stanko Nikolic on . Posted in bolesti, Ishrana

Hronično zapaljenje prostate (hronični prostatitis) je stanje koje se odlikuje dugotrajnim upalnim procesom tkiva prostate, žlezde koja stvara semenu tečnost. Neki oblici prostatitisa su izazvani bakterijama, dok se za neke ne zna pravi uzrok nastanka. Navike u ishani mogu pomoći da se smanje simptomi i intenzitet zapaljenja.

Cink

Cink je jedan od elemenata koji pozitivno utiče na smanjenje zapaljenja i veličine prostate. Međutim, za sada ne postoji dokaz da cink može dovesti do izlečenja prostatitisa.

Biljna vlakna

Vlakna iz biljnih namirnica pomažu da se smanji nivo holesterola u krvi, smanjujući njegovu apsorpciju iz creva. Visok holesterol u krvi može biti povezan sa uvećanjem prostate, kao i sa nastankom karcinoma ove žlezde. Hleb od celog zrna žitarica, cerealije, mahunarke, semenke i orašasti plodovi obezbeđuju dovoljno vlakana u sklopu raznovrsne ishrane.

Omega-3 masne kiseline

Omega-3 masne kiseline imaju veliki broj pozitivnih dejstava na organizam. Što se tiče prostate, u nekim istraživanjima pokazano je antiinflamatorno dejstvo, koje pomaže smanjivanju uvećane žlezde. Omega-3 masne kiseline su posebno zastupljene u semenu lana, orasima i semenu suncokreta i bundeve.

PRIMED 6 Urinarius je prirodan preparat, napravljen po proverenoj recepturi, na bazi meda, polena, golice i lekovitog bilja, bez dodatka veštačkih boja, konzervansa i drugih aditiva. Blagotvorno deluje kod benignog uvećanja prostate, akutne i hronične upale prostate i mokraćnih puteva. PRIMED 6 se preporučuje svim muškarcima starijim od 40 godina, za prevenciju benignog uvećanja, i drugih bolesti prostate.

Ishrana bez glutena može pomoći kod reumatoidnog artritisa

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Ishrana

Reumatoidni artritisUkoliko patite od često jako neprijatnih posledica reumatoidnog artritisa, autoimunog poremećaja koji se manifestuje bolnim deformitetima zglobova, neke promene u načinu ishrane, kao što je dijeta bez glutena, mogu pomoći u olakšanju tegoba.

Rezultati dve odvojene studije pokazuju izvestan napredak i poboljšanje kod velikog broja pacijenata sa reumatoidnim artritisom, koji su u toku istraživanja bili podvrgnuti ishrani bez glutena.

Intolerancija na gluten nije sama po sebi uzrok pojave reumatoidnog artritisa. Pravi i jedinstveni uzrok bolesti, nažalost nije još uvek utvrđen. Postoje određeni faktori (genetski, pre svega) koji uz sadejstvo drugih faktora iz okruženja mogu provocirati pojavu autoimunog procesa u organizmu, sa dominantnim manifestacijama na zglobovima.

Zajedničko za osobe sa reumatoidnim artritisom i intolerancijom na gluten jeste sklonost ka autoimunim reakcijama. Iako gluten (sastojak nekih žitarica) ne izaziva reumatoidni artritis, može postojati udružena pojava ova dva poremećaja.

U toku istraživanja, određen broj ispitanika je bio na veganskoj ishrani, potpuno bez namirnica životinjskog porekla. I kod određenog broja ovih ispitanika došlo je do subjektivnog poboljšanja, i smanjenja simptoma bolesti.

Da li osobe sa reumatoidnim artritisom treba da budu na veganskoj ili dijeti bez glutena?
Možda. Potrebno je više istraživanja da bi se utvrdio tačan značaj i uticaj bezglutenske i vegaske ishrane kod obolelih od reumatoidnog artritisa. U svakom slučaju, neće škoditi, a svako, makar i minimalno olakšanje osobama koje se bore sa ovom bolešću, puno znači.

10 razloga zašto treba jesti umereno i raznovrsno

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Ishrana

zdrave namirniceBalansirana ishrana uključuje većinu namirnica (voće, povrće, meso, mleko, žitarice i neke vrste „dobrih“ masti). Kombinacija i odgovarajuća količina ovih namirnica treba da obezbedi na dnevnom nivou dovoljno kalorija za potrebe bazalnog metabolizma i fizičke aktivnosti, kao i za održavanje telesne težine u granicama normalnih vrednosti.

Evo nekih razloga zašto se preporučuje da ishrana bude raznovrsna, redovna i umerena:

  1. Lakše se gube neželjeni kilogrami.
    Zdrava, balansirana ishrana koja uključuje dosta voća i svežeg ili barenog povrća, može pomoći u boljem regulisanju telesne težine. Veća zastupljenost vlakana u ishrani smanjuje unos kalorija.
  2. Sa druge strane, zdrava ishrana može pomoći i u povećanju telesne mase.
    Ishrana bazirana na zdravim mastima i proteinima utiče na pravilan razvoj mišićne mase, tako da kilogrami koji se dobijaju uglavnom su na račun zdrave mišićne mase.
  3. Smanjivanje rizika od nastanka dijabetesa tip II.
    Loše navike u ishrani i gojaznost su glavni faktori rizika (pored fizičke neaktivnosti) za razvoj insulinske rezistencije i dijabetesa tip II.
  4. Smanjivanje rizika od određenih vrsta malignih bolesti.
    Loša ishrana, upotreba alkohola u velikim količinama i gojaznost su faktori rizika za veći broj malignih bolesti. Svakodnevna upotreba velikih količina masne hrane povećava rizik za karcinom kolona, materice i prostate, a gojaznost povećava rizik i od tumora dojke, kolona, jednjaka, materice i jajnika.
  5. Prenošenje zdravih navika deci.
    Deca uče od roditelja. Kako očekivati od deteta da jede brokole, ako vi, kao roditelj jedete čips? Posebno je loše u najmlađem uzrastu navikavati decu na grickalice prepune veštačkih zaslađivača i pojačivača ukusa. Kad dete jednom proba hranu tako intenzivnog ukusa, teško da ćete uspeti nakon toga da ga nagovorite da jede šargarepu ili karfiol.
  6. Ne morate da se oslanjate na dijetetske suplemente.
    Upotreba zdrave, uravnotežene, raznovrsne hrane obezbeđuje dovoljno vitamina, minerala, proteina i drugih hranljivih materija, pa je i potreba za upotrebom dijetetskih suplemenata manja.
  7. Osećaj viška energije.
    Zdrava ishrana obezbeđuje dovoljan dnevni unos ugljenih hidrata iz voća i povrća, zajedno sa vitaminima B-kompleksa, i daje osećaj viška energije, bez osećaja težine.
  8. Dovoljan unos biljnih vlakana.
    Biljna vlakna su potrebna u svakodnevnoj ishrani, za održavanje zdravlja digestivnog sistema, i normalnih vrednosti masnoće i šećera u krvi.
  9. Uravnoteženom ishranom unosite više dobrih nego loših masti.
    Balansirana ishrana obezbeđuje unos više omega-3 masnih kiselina, na račun drugih, manje korisnih, ili čak štetnih po organizam.
  10. Smanjuje se prekomerni unos natrijuma.
    Preveliki svakodnevni unos natrijuma može voditi do trajnog povećanja visine krvnog pritiska, koji povećava mogućnost nastanka kardiovaskularnih komplikacija. Sveže pripremljene namirnice, umereno slane, smanjuju preteran unos soli iz prerađenih proizvoda (konzerve, suvomesnati proizvodi).

Vitamin D i depresija

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Ishrana

vitamin DSvima je poznato da vitamin D ima mnogo značajnih funkcija u ljudskom organizmu. Vitamin D omogućuje apsorpciju kalcijuma i promoviše rast kostiju. Takođe, nedostatak vitamina D se povezuje sa rahitisom, većim rizikom za karcinom dojke, bolestima srca i povećanjem telesne mase.

Manje je poznat uticaj vitamina D na mentalno zdravlje, i njegova povezanost sa simptomima kliničke depresije.

Nedavno sprovedeno istraživanje obuhvatilo je 185 zdravih, odraslih žena, mereći vrednost vitamina D i beležeći prisustvo simptoma depresije. Istraživanje je pokazalo da je skoro polovina žena imala deficijenciju vitamina D, a više od trećine ispitanica je pokazivala klinički značajne depresivne simptome.

Iako je neophodno mnogo više podataka i istraživanja da se utvrdi i razume povezanost između vitamina D i depresije, ovo istraživanje je znatno učvrstilo široko rasprostranjenu sumnju da su ova dva poremećaja povezana. Kakav je zapravo značaj ovog istraživanja?

Niko nije u mogućnosti da tvrdi da vitamin D treba da zameni antidepresive ili druge oblike tretmana, ali ono što je sigurno, kao pomoćno sredstvo u tretmanu depresivnih poremećaja se mogu koristiti suplementi vitamina D, bezopasno i jeftino. Pravilnom upotrebom vitamina D smanjuje se rizik i od drugih poremećaja koji mogu biti urokovani nedostatkom ovog elementa.

Uzimanjem vitamina D u preporučenoj dnevnoj dozi (600-5000 IU)nisu zabeležene neželjene reakcije. Hipervitaminoza D moguća je pri višemesečnoj primeni veoma visokih doza vitamina D (50000 IU).

Prebiotici i probiotici: u čemu je razlika?

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Ishrana

trbuhIzraz „probiotik“ je uglavnom poznat, posebno osobama koje vole fermentovanu hranu kao što su kefir i kombuha. Reč je o živim mikroorganizmima (bakterije ili gljivice) koje, kada se konzumiraju, naseljavaju digestivni trakt i povoljno utiču na varenje i probavu. Mnoge osobe uzimaju probiotike usled prisustva bolesti, kod ishrane pretežno prerađenom hranom, u toku i nakon terapije antibioticima. Čak i stalno prisustvo stresa može nepovoljno uticati na ravnotežu „dobrih“ i „loših“ mikroorganizama u crevima.

Za razliku od probiotika, prebiotici nisu živi mikroorganizmi. Prebiotici su hrana i nutrijenti koji stimulišu probiotsku aktivnost u digestivnom traktu. Probioticima je konstantno potrebno prisustvo prebiotika iz hrane bogate vlaknima i drugih namirnica koje ih sadrže.

Ostale prednosti upotrebe prebiotika uključuju metaboličku podršku, bolju apsorpciju minerala, bolju iskoristljivost vitamina i olakšanu probavu. Neki podaci ukazuju i na pozitivno dejstvo prebiotika na nivo šećera u krvi. Treba napomenuti da prebiotici različito utiču, zavisno od trenutnog stanja digestivnog trakta osobe koja ih koristi. Tako, kod osoba sa nekim hroničnim inflamatornim bolestima creva, kao što su Kronova bolest i ulcerozni kolitis, uzimanje prebiotika može čak pogoršati njihovo stanje.

Probiotske bakterije povoljno utiču na varenje, i imaju i dugoročno povoljno dejstvo na zdravlje, čak i u najranijim periodima života. Probiotici se preporučuju i za održavanje oralnog zdravlja i zdravlja desni. Antibiotici ne razlikuju „dobre“ i „loše“ bakterije, tako da u toku antibiotske terapije često se preporučuje uzimanje probiotika da bi se održala ravnoteža crevne flore.

Izvori prebiotika i probiotika. Prebiotici se, pre svega, izoluju iz vlakana, kao što je inulin. Često, probiotski jogurti koji se mogu naći na tržištu, sadrže, pored probiotskih kultura i inulin kao prebiotik. Drugi dobri izvori prebiotika su list maslačka, beli luk, asparagus, pasulj, koren cikorije. Dve najpoznatije probiotske kulture su Lactobacillus i Bifidobacteria. One se mogu naći u jogurtu, kefiru i drugim fermentisanim namirnicama kao što je miso. Probiotski suplementi su takođe na raspolaganju, samo treba odabrati pravi.