6 korisnih dejstava biljke Brami na funkciju mozga

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Ishrana

brahmiBrami (Bacopa monnieri), je biljka koja se u Ajurvedi koristi u različite svrhe. Moderna istraživanja procenjuju ulogu Bramija u tretmanu nekoliko neuroloških poremećaja, uključujući Alchajmerovu bolest, epilepsiju i shizofreniju. Brami nije lek ni za jednu od pomenutih bolesti, ali se daljim israživanjem može pokazati koliko može pomoći u terapiji ovih stanja.

  1. Shizofrenija

U tretmanu shizofrenije, Brami je privukao pažnju potencijalnim dejstvom na stabilizaciju određenih neurotransmitera u mozgu. Time se utiče na popravljanje nekih kognitivnih poremećaja koji prate shizofreniju.

  1. Alchajmerova bolest

Istraživanja na životinjama pokazuju pozitivne efekte Bramija na kognitivne funkcije, dejstvo koje se pripisuje antioksidativnim efektima ove biljke. Kao antioksidant, Brami izgleda da pomaže u zaštiti nervnih ćelija od oštećenja koja nastaju u razvoju Alchajmerove bolesti.

  1. Epilepsija

Jedna od aktivnih materija prisutnih u Bramiju, Bacoside A, pokazuje blagotvorno dejstvo na neurološke promene kod osoba koje imaju epileptične napade. Takođe, izgleda da pomaže balansiranje nivoa serotonina (jedan od neurotransmitera) u mozgu.

  1. Starenje

Starenje je fiziološki proces, ali propadanje intelektualnih funkcija ne mora da bude njegov sastavni deo. Ajurveda vekovima ističe Brami kao pomoć i podršku očuvanju intelektualnih funkcija pri dugotrajnoj upotrebi.

  1. Pamćenje

Što se tradicionalne upotrebe tiče, Brahmi je najpoznatiji po svom pomoćnom dejstvu na očuvanje i poboljšanje memorije. Jedna studija, rađena u Australiji, ispitivala je dejstvo Bramija na verbalno učenje i pamćenje. Došli su do pozitivnih rezultata, sa pojavom samo blagih neželjenih reakcija (blaga mučnina).

  1. Parkinsonova bolest

Istraživanje dejstva Bramija na obolele od Parkinsonove bolesti ukazuje na neke pozitivne efekte. Brami može uticati na balans dopamina (neurotransmiter u mozgu), smanjuje degenerativne promene nervnog tkiva. Međutim, potrebno je više istraživanja na ovu temu da bi se došlo do konkretnijih rezultata.

Ajurvedska mudrost i konvencionalna medicina se postepeno približavaju, posebno kada je upotreba Bramija u pitanju. Lako je sa uzbuđenjem gledati Brami kao budući magični lek za mnoge neurološke probleme, ali važno je zapamtiti da je Brami pre svega nutritivna podrška zdravlju nervnog sistema,  i da je potrebno još puno istraživanja da bi se pokazao njegov pravi značaj u prevenciji i tretmanu bolesti.

Kako crveno meso utiče na imunološki sistem?

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Ishrana

crveno mesoPoslednjih godina postoji mnogo kontroverzi u vezi sa upotrebom crvenog mesa u ishrani. Mnogi naučnici pokazuju zabrinutost da konzumiranje velikih količina crvenog mesa može povećati rizik od srčanih bolesti, arterioskleroze i dijabetesa tipa 2. Meso se može smatrati namirnicom prirodnog porekla, ali konvencionalnim načinom obrade mesa dobijaju se proizvodi koji su daleko od prirodnih i zdravih.

Meso se smatra neizostavnim sastojkom obroka širom sveta, i nekim osobama je prosto nemoguće da zamisle obrok bez određene količine mesa.  Iako meso ima određenu nutritivnu vrednost, nikako se ne može reći da je kompletna hrana.

Dugi niz godina, naučnici pokušavaju da pronađu pravu vezu između konzumacije crvenog mesa i pojave i širenja karcinoma. Nedavno je ukazano na potencijanu ulogu šećera sadržanog u crvenom mesu, nazvanog Neu5Gc. Istraživanjem koncentracije ovog šećera u namirnicama, pokazano je da je mnogo zastupljeniji u govedini, svinjetini, jagnjetini i mesu bizona nego u mesu živine, ribi, voću i povrću.

Neu5Gc normalno proizvode mesojedi, i ovaj šećer im omogućuje da podnesu ishranu bogatu mesom bez štetnih posledica. Kako ljudi ne proizvode ovaj šećer, organizam ga prepoznaje kao stranu materiju, na koju se razvija imunološka reakcija. Ova reakcija može dovesti do hroničnog zapaljenja koje sa svoje strane može voditi ka razvoju kancera. Upotreba crvenog mesa nije sama po sebi uzrok karcinoma, ali može pomoći u njegovom razvoju.

Iako crveno meso može dovesti do ovakve reakcije, naučnici ipak smatraju da konzumacija umerene količine mesa ne mora biti štetna po zdravlje. Kada se umereno koristi, meso može biti dobar izvor proteina, vitamin i minerala.

Sa druge strane, meso nije najhranljivija namirnica koja postoji. Za poboljšanje nutritivne vrednosti mogu se koristiti i druge namirnice, kao što su kinoa, amarant, orašasti plodovi, zeleno povrće i voće. Ove namirnice obezbeđuju potrebne aminokiseline, antioksidante, vlakna, masne kiseline u optimalnom odnosu. Ukoliko ipak imate potrebu za mesom, trudite se da to bude u umerenoj količini.

Konstipacija kod dece

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Ishrana

devojčicaVaše dete verovatno ima konstipaciju, ukoliko ima stolicu manje od 3 puta nedeljno ili oseća bol pri pražnjenju creva, ukazujući na postojanje tvrde stolice koja se teško eliminiše. Konstipacija se povremeno javlja, skoro kod svakog deteta. Ukoliko traje 2 nedelje ili duže, potrebno je obratiti se pedijatru.

U većini slučajeva, konstipacija kod male dece posledica je načina ishrane ili ignorisanja nagona za pražnjenjem. Konstipaciju mogu pratiti i bol u trbuhu, nadutost, mučnina, gubitak apetita, razdražljivost, plač pri pražnjenju creva.
Uzroci konstipacije su različiti:

  • Neka deca jednostavno sporije „prerađuju“ hranu.
  • Previše prostih šećera a nedovoljno vlakana u ishrani (sveže voće i povrće), ili nedovoljan unos vode.
  • Zadržavanje stolice. Deca često ne žele da prekinu trenutne aktivnosti (igru) zbog odlaska u toalet, ili se često opiru odvikavanju od nošenja pelena.
  • Strah od bola. Bolno pražnjenje creva u prošlosti može da deluje obeshrabrujuće na decu u pokušaju pražnjenja.
  • Promena rutine. Odlazak na odmor može poremetiti dnevnu rutinu deteta i uticati na promenu ritma pražnjenja creva.
  • Neki lekovi ili suplementi, kao što je gvožđe.
  • Anatomska anomalija ili neurološki deficit.

Jednostavna rešenja protiv konstipacije deteta

Prvo, povećajte detetu unos tečnosti, posebno vode, i vlakana u vidu svežeg voća i povrća- izuzev banana. Hrana bogata vlaknima uključuje: kruške, jabuke,šljive, grožđe, jagode, brokoli, pasulj, grašak, hleb od celog zrna i cerealije.

Smanjite unos kravljeg mleka, sladoleda, sira, belog pirinča, sosa od jabuka i kuvane šargarepe.

Drugo, postarajte se da Vaše dete ima redovnu fizičku aktivnost, 30-60 minuta svakodnevno.

Treće, učinite sedenje na noši 3-5 minuta (čak i bez pražnjenja) navikom posle obroka.

Ukoliko je konstipacija dugo trajala, možda će biti potrebno koristiti preparate za omekšavanje stolice neko vreme, do uspostavljanja normalnog ritma pražnjenja.

Jednostavan recept za bolje regulisanje probave: 1 kašičicu mlevenog lanenog semena pomešati sa šoljom jogurta ili porcijom pirinčane ili voćne kašice. Poželjno je svakodnevno korišćenje u dužem vremenskom periodu.

Za povećanje masnih naslaga najbitniji je ukupan dnevni unos kalorija

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Blog, Ishrana

pictures-2012_june-Dijeta_984042442Kada je u pitanju povećanje telesne mase u vidu taloženja masnih naslaga, važniji je ukupan broj unetih kalorija nego odakle one potiču (mnogo ili malo belančevina).
Istaživanja pokazuju da osobe koje se hrane na isti način, visokokaloričnom hranom, dobijaju skoro identično na težini. Kod osoba čija je ishrana siromašnija proteinima u manjoj meri dolazi do povećanja ukupne telesne mase u odnosu na ishranu sa više proteina, međutim, takav krajnji ishod je rezultat gubitka mišićne mase usled smanjenog unosa proteina.
Istraživanje sprovedeno u Luizijani u trajanju od 3 meseca obuhvatilo je 25 mladih, zdravih osoba u cilju istraživanja uticaja vrste hranljivih materija na povećanje telesne mase.
U toku prvih nekoliko nedelja utvrđeno je koliko je kalorija dnevno potrebno svakom od učesnika u studiji za održavanje postojeće telesne mase.
Zatim, tokom 8 nedelja, ispitanici su dobijali oko 1000 kalorija više od baznih potreba. Jedna trećina ispitanika dobijala je obroke sa preporučenih 15% proteina, dok su druga i treća grupa ispitanika dobijali obroke sa manje proteina, ili više (do 25%).
Svi ispitanici su imali povećanje telesne mase, ali ne podjednako. Osobe koje su bile na dijeti sa malo proteina imali su povećanje telesne mase oko 3,15kg, u poređenju sa 5,85-6,3kg, koliko je bilo povećanje telesne mase kod druge i treće grupe.
Međutim, upoređivanjem odnosa masnoće i mišićne mase u telu, utvrđeno je da su osobe koje su unosile hranu siromašnu proteinima izgubile određen procenat mišićne mase, usled nedostatka proteina kao gradivne materije. Kod njih je, u stvari, ukupno povećanje telesnih masti bilo skoro identično kao  kod ispitanika na ishrani bogatoj proteinima, osim što su oni pored povećanja telesne masti imali i povećanje zdrave mišićne mase.

Zaključak: Vaga nije uvek dobro merilo procene gubitka ili povećanja telesne težine. Ukoliko imate potrebu da određenom dijetom regulišete telesnu težinu, vodite računa da zastupljenost pojedinih hranljivih materija bude u ravnoteži, kako bi pored smanjenja telesne težine održali organizam zdravim.