Posts Tagged ‘magnezijum’

Bosiljak kao prevencija nastanku raka i starenju

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Blog

bosiljakBosiljak je u medicini poznat po tome da ima jaka antioksidativna svojstva. Antioksidansi u bosiljku štite naše telo od oštećenja izazvanim slobodnim radikalima, sprečavajući starenje ćelija i nastanak malignih ćelija u organizmu. Antioksidansi su deo zdrave ishrane čoveka i bosiljak je njihov bogat i pouzdan izvor.
Jedan od antioksidanasa iz bosiljka je beta-karoten. Beta-karoten, koji se u organizmu pretvara u vitamin A, sprečava oksidaciju holesterola u krvnim sudovima i tako štiti srce i krvne sudove. Oštećenja ćelija putem slobodnih radikala dovode u organizmu do mnogih bolesti, uključujući astmu, osteoartritis i reumatoidni artritis. Beta karoten iz bosiljka je odličan za prevenciju ovih bolesti.
Bosiljak štiti srce i krvne sudove
Bosiljak je dobar izvor vitamina B6 i magnezijuma. Vitamin B6 sprečava nakupljanje potencijalno opasnog molekula homocisteina. Magnezijum pozitivno utiče na zdravlje kardiovaskularnog sistema pomažući opuštanju mišića i krvnih sudova. Tako poboljšava protok krvi i smanjuje rizik od nepravilnog srčanog ritma. Magnezijum jača srčani mišić i deluje preventivno protiv infarkta.
Prirodni antibiotik bosiljak
Ulje bosiljka pozitivno utiče na imunitet, što su dokazala i neka istraživanja. Sveži listovi bosiljka i ulje bosiljka imaju antibakterijska i antiseptička svojstva i mogu se koristiti u lečenju infekcija u organizmu. Bosiljak možete koristiti i lokalno, listove bosiljka previjte na ranu i tako sprečite bakterijsku infekciju.
Bosiljak kao začin
Specifični miris bosiljka se slaže sa različitim vrstama jela i stoga se koristi u najrazličitijim kuhinjama sveta. Da bi se sačuvao njegov jedinstveni ukus i hranljivi sastojci, najbolje ga je dodati jelu na samom kraju kuvanja. Kada ste u mogućnosti, uvek koristite svež bosiljak jer ima mnogo više nutritivnih materija i intenzivniji ukus od sušenog bosiljka.

Prirodni tretman za PMS

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Blog

prirodni tretman za PMS

Šta je PMS ?

Predmenstrualni sindrom ( PMS ) se odnosi na grupu fizičkih i emocionalnih simptoma koje neke žene doživljavaju nedelju ili dve pre menstrualnog krvarenja. Simptomi se smiruju kada menstrualni ciklus počne u roku od nekoliko dana.

Prirodni lekovi za PMS

Još uvek nedostaje naučna potvrda da neko sredstvo može uticati na PMS. Ovo su neki od najčešće korišćenih lekova:

1 ) Kalcijum

Studije pokazuju da su nivoi kalcijuma niži kod žena u PMS-u i da kalcijumski suplementi mogu smanjiti ozbiljnost simptoma. Istraživači su otkrili da 300 mg kalcijum karbonata četiri puta dnevno znatno smanjuje nadimanje, depresiju, bol, promene raspoloženja  i potrebu za hranom.

2 ) Konopljika

Konopljika (Vitex agnus-castus) je jedan od najpopularnijih biljaka za tretman predmenstrualnog sindroma u Evropi.

Studije su pokazale da žene koje uzimaju konopljiku imaju značajno smanjenje razdražljivost, depresije, glavobolje i nadutost dojki.

Najčešći neželjeni efekti su osip, mučnina, glavobolja, probavni poremećaji, menstrualni poremećaji, akne i svrab. Konopljiku ne smeju uzimati trudnice ili dojilje. Nije utvrđena bezbednost konopljike kod dece ili kod osoba sa bolestima bubrega i jetre.

3) Magnezijum

Minerali magnezijuma se mogu naći prirodno u hrani i dostupni su u dodacima ishrani i pokazuju dobre preliminarne rezultate za PMS.  Studije su pokazale da magnezijum pozitivno utiče na promene raspoloženja regulaciju telesne težine, oticanje ruku i nogu, dojki i stomačne tegobe.

Osobe sa srčanim i bolestima bubrega ne bi trebalo uzimati magnezijuma suplemente bez konsultacije sa svojim lekarom. Neželjeni efekti viška magnezijuma mogu da izazovu probleme sa stomakom i dijareu. Takođe može izazvati i nizak krvni pritisak, mučninu, povraćanje, usporen puls, nedostatak drugih minerala, konfuziju, komu, pa čak i smrt.

Magnezijum može stupiti u interakciju sa antibioticima, lekovima za krvni pritisak,za dijabetes, digoksin, levotiroksin, i tiludronat (lek protiv osteoporoze ) ​​i treba ga uzeti samo pod medicinskim nadzorom.

4 ) Ulje noćurka

Noćurak je biljka čije ulje sadrži gama linoleinsku kiselinu, omega – 6 masna kiselina. Gama-linolenska kiselina je uključena u metabolizm prostaglandina koji su odgovorni za regulaciju bola i zapaljenja u telu.

5 ) Dijetetski saveti

  • Smanjiti unos šećera i soli. Ovo je posebno korisno za nadimanje i oticanje ruku i nogu, dojki i vrtoglavice. Povećati hrana bogatu kalijumom, kao što je riba, pasulj i brokoli .
  • Jesti manje obimne obroke, ali češće u toku dana zbog stabilizacije šećera u krvi.
  • Izbaciti kofein, jer može pogoršati anksioznost, depresiju i osetljivost grudi .
  • Povećati unos voća, povrća, pasulja, oraha, semenki i ribe.
  • Izbegavati alkohol.
  • Smanjiti unos masne hrane i crveno meso.

6 ) Vežbanje

Redovno aerobno vežbanje kao što je brzo hodanje, trčanje, plivanje ili vožnja biciklom može ublažiti PMS simptome.

7 ) Relaksacija

Vežbe disanja, meditacija, aroma terapija, joga i neke prirodne metode koje smanjuju stres i dovode do opuštanja.

Ostali lekovi

Postoje i drugi prirodni lekovi koji se obično koristi kontrolu za PMS-a:

  • Ginko
  • Vitamin E
  • Matični mleč
  • OPC ( oligomerni proantocijanidini )
  • Uva
  • Kantarion
  • Divlji jam (Dioscorea villosa)
  • Maslačak
  • Refleksologija
  • Kiropraktika
  • Progesteronske kreme

Simptomi

PMS simptomi mogu da se kreću od sasvim blagih do teških i onesposobljavajućih. Simptomi mogu uključivati:

  • oticanje i osetljivost dojki
  • vrtoglavica
  • glavobolja
  • grčevi u stomaku
  • mučnina i povraćanje
  • pojačana potreba za hranom
  • nadimanje u stomaku
  • zadržavanje vode u organizmu
  • stomačne tegobe
  • oticanje lica, ruku, gležnjeva
  • depresivno raspoloženje
  • anksioznost, razdražljivost, bes
  • nesanica
  • promene apetita
  • umor

Korišćenje prirodnih lekova kod PMS-a

Nedovoljan broj istraživanja onemogućava zvanične preporuke za korišćenje prirodnih lekova za kontrolu PMS-a. Pre upotrebe prirodnih preparat preporučuje se konsultacija sa izabranim lekarom.  Samolečenje i izbegavanje ili odlaganje standardnih tretmana može imati ozbiljne posledice.

PRIMED Maka je 100 % prirodni organski dodatak ishrani, bez šećera i glutena, garantovano vrhunskog kvaliteta sa Peruanskih Anda.Peruanska maka se širom sveta koristi i kod ženskog i kod muškog pola kao prirodni izvor zdravlja i dobrobiti za ceo organizam. Njenom upotrebom raste ukupna energija i podnošljivost organizma, omogućava se bolja adaptacija organizma i bolje podnošenje svakodnevnog stresa. Takođe, biljka pokazuje dobre efekte u regulaciji predmenstrualnog sindroma (PMS). Hormonska neravnoteža je bolest savremenog čoveka i nastaje zbog savremenog načina života. Hronični umor, nervoza, nedostatak sna simptomi PMS-a, gubitak polne moći, neplodnost, menopauza, impotencija, nedostatak seksualne želje su posledica lošeg rada hormonskog sistema. Zbog direktnog uticaja na hormonski sistem, peruanska zlatna maka ublažava sve ove neprijatne simptome savremenog čoveka i direktno utiče na povećanje plodnosti kod oba pola.

Preporuka za korišćenje:

2-3 puta dnevno, po ravnu kašičicu, razmutiti sa jogurtom, sokom, čajem itd.

PRIMED Maka

Matični mleč je jedna od najkompleksnijih supstanci iz prirode. Bogat izvor neophodnih vitamina, minerala, enzima i gradivnih materija. Povećava plodnost kod oba pola, regulise funkciju endokrinih žlezda, suzbija hormonske poremećaje. Redovnom upotrebom Primed Matičnog mleča i preparat Primed 10 sa matičnim mlečom, polenom i propolisom može se doprineti ženskom reproduktivnom zdravlju na taj način što on pommaže balans hormona i regulaciju menstrualnog ciklusa. Takođe pomaže u smanjenju i regulaciji simptoma PMS-a.

Matična mleč

Primed 10

Prirodne preparate Primed Matični mleč, Primed 10 i Primed Maku možete kupiti u Primed biljnim apotekama ulica Vojvode Stepe 120, Primed Biošop, ulica Knez Mihajlova 21a, TC Milenijum, lokal 54, Primed Biošop 2, ulica Jurija Gagarina 151g, TC Piramida ,lokal10.

Telefoni za informacije: 0113912431, 0113288948, 0112168073

 

Magnezijum, mineral za zdravlje

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Blog

Magnezijum_ublazava_simptome_astme_kod_dece_301885568

Magnezijum se poslednjih godina  velikom brzinom našao na vrhu lestvice popularnih dodataka ishrani i lekovitih sredstava. Razlog tome je to što je on jako bitan za mnoge fiziološke funkcije organizma i pri tome je jako pristupačan i neškodljiv po zdravlje.
Magnezijum kao mineral igra jako važnu ulogu u metabolizmu i o tome svedoči činjenica da je potreban za odvijanje više od 300 enzimskih reakcija u telu. Dnevne potrebe za magnezijumom su od 300 do 420 mg dnevno, zavisno od pola i životnog doba. Muškarcima je potrebno više magnezijuma dnevno, a preporučena srednja doza za oba pola je 375 mg.
Epidemija manjka magnezijuma
Istraživanja su pokazala da približno polovina stanovništva u razvijenim zemljama sveta ne unosi dovoljne količine magnezijuma putem ishrane. Najznačajniji izvor magnezijuma su razne semenke, orašasti plodovi, integralne žitarice. Nije čudo što je ishrana siromašna tim mineralom, posebno ako se uzme u obzir da se tipična, zapadnjačka ishrana bazira na industrijski prerađenoj hrani i retko sadrži značajne količine namirnica bogatih magnezijumom. U tim slučajevima su posebno korisni dodaci ishrani koji sadrže magnezijum. Osim kao o dodatku ishrani u poslednje vreme se razmatra o delovanju magnezijuma i njegovoj ulozi u prevenciji i terapiji mnogih bolesti i stanja sa kojima se ranije nije povezivao. Na primer, neka od novih saznanja pokazuju da magnezijum može štititi od metaboličkog sindroma. Jako je važan i za dijabetičare jer igra ulogu u regulisanju nivoa šećera u krvi.
Magnezijum bitan za kosti, zube i mišiće
Oko 60 % ukupnog magnezijuma u organizmu se nalazi u kostima, jer je ovaj mineral sastavni deo površine hidroksiapatita, glavnog sastojaka koštanog tkiva. Magnezijum nema samo strukturnu ulogu u koštanom sistemu nego je i bitan za apsorpciju kalcijuma i njegovu ugradnju u kosti. Budući da ima ključnu ulogu u mineralizaciji kostiju, dovoljan unos magnezijuma je bitan i u majčinom trbuhu kada počinje proces formiranja ovih struktura. Posebnu važnost dobija tokom prve dve godine života kada kosti rastu i postaju tvrđe, kao i tokom celog detinjstva i puberteta za postizanje dobre mineralizacije kostiju. Ako se u ovim ključnim periodima života razvije dobra koštana masa, postojaće manji rizik tokom života od nastanka osteoporoze i preloma kostiju.
Magnezijum učestvuje i u izgradnji zubne gleđi na dva načina. Prvo, on ulazi u sastav hidroksiapatita, glavnog sastojaka zubne gleđi, Drugo, on učestvuje u resorpciji kalcijuma neophodnog za izgradnju zuba.
Nedostatak magnezijuma u organizmu se povezuje sa nastankom simptoma poput umora u mišićima, iscrpljenosti, depresije, razdražljivosti, glavobolje, nesanice, aritmije, dijabetesa… Ovaj mineral je neophodan za održavanje optimalne koncentracije kiseonika u organizmu kao i za podizanje nivoa energije.Nedostatak magnezijuma u organizmu dovodi do povećanja potreba organizma za kiseonikom, kao i do brzog umaranja organizma. Ovaj važan mineral ima ulogu u mnogim ćelijskim procesima. Ima uticaj na dobijanje energije u mišićnim ćelijama, tako da njegov nedostatak uzrokuje pojavu mišićne slabosti. Nedostatak magnezijuma može izazvati i manjak kalijuma u organizmu koji je takođe bitan za procese transporta energije u ćelijama. Zbog toga je primena magnezijuma češća u populaciji sportista, na prvom mestu zbog otklanjanja grčeva u mišićima.
Povećane potrebe za magnezijumom u trudnoći
Posebnu važnost magnezijum ima tokom trudnoće. Potrebe za magnezijumom tokom trudnoće rastu. Magnezijum ima pozitivan efekat u trudnoći jer deluje blago laksativno, sprečava kontrakcije materice, smanjuje grčeve, i može smanjiti migrenozne bolove. Kod žena u reproduktivnom periodu porebe za magnezijumom iznose oko 310 mg, dok se tokom trudnoće povećavaju na 350 mg. Nedostatak magnezijuma u ishrani dovodi do zatvora, a povećani unos magnezijuma dovodi do blago laksativnog dejstva. Ovaj efekat ima jer magnezijum opušta mišićne ćelije creva i pomaže u zadržavanju vode u debelom crevu. U trudnoći njegova važnost je velika jer smanjuje rizik od nastanka prevremenih kontrakcija materice i ublažava grčeve mišića.Grčevi u mišićima su posebno učestali u poslednjim mesecima trudnoće.

 

10 znakova da Vam fali magnezijum

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Blog

Nedostatak magnezijumaMagnezijum je jedan od minerala neophodnih za mnogobrojne fiziološke procese u ljudskom organizmu. Uprkos tome, još uvek se ne pridaje dovoljno značaja upotrebi ovog minerala, i takođe, retko se posumnja na njegov nedostatak kada postoji neki problem sa zdravljem.

Simptomi koji ukazuju na nedovoljan unos magnezijuma mogu biti grčevi u mišićima, grčevi mimične muskulature lica, nesanica, hronični bolovi nejasnog porekla. Veoma je korisno osigurati dovoljan unos magnezijuma pre nego što se jave simptomi nedostatka ovog elementa.

Kako da znamo da li unosimo dovoljno magnezijuma?

Prema studijama koje su vršene u cilju procene prosečnog dnevnog unosa magnezijuma u široj populaciji, postoji velika šansa da i bez laboratorijske potvrde zaključimo da ne unosimo dovoljno magnezijuma.

Odgovorite na sledeća pitanja, i biće Vam dosta lakše da prepoznate da li je Vašem organizmu potrebna dodatna količina magnezijuma.

1. Da li redovno konzumirate gazirana pića?

Većina tamno obojenih gaziranih napitaka sadrži fosfate. Ova jedinjenja u crevima vezuju magnezijum, čime onemogućavaju njegovu apsorpciju. Zato, čak i ako je Vaša ishrana uravnotežena, unosom gaziranih napitaka uz obrok, najveći deo unetog magnezijuma prođe kroz digestivni sistem neiskorišćen.

Prosečna potrošnja gaziranih napitaka se drastično povećala u poslednjih pedeset godina, što ima veliki udeo u smanjenju raspoloživog magnezijuma (i kalcijuma) organizmu.

2. Da li svaki dan jedete slatkiše, bombone, torte?

Rafinisani šećer ne samo što ne sadrži magnezijum, već i na nivou bubrega povećava izbacivanje ovog minerala.

3. Da li ste stalno izloženi stresu, ili ste u skorije vreme bili podvrgnuti nekom operativnom zahvatu?

Stres može uzrokovati manjak magnezijuma u organizmu, a sam nedostatak magnezijuma ima uticaj na pojačanje stresa, pogoršavajući problem.

Organizmu koji je izložen stresu bilo psihološkom bilo fizičkom, potrebno je više magnezijuma, tako da smanjena vrednost može nastati i kao posledica fizičkog oštećenja organizma kao što su rasprostranjene opekotine, veći hirurški zahvati, razne hronične bolesti.

4. Da li svakodnevno pijete kafu, čaj ili druge napitke koji sadrže kofein?

Koncentracija magnezijuma u organizmu je velikim delom pod kontrolom bubrega, u kojima se filtrira i eliminiše putem stvorenog urina svaki višak i ovog i drugih minerala.

Kofein uzrokuje povećanu filtraciju nezavisno od koncentracije magnezijuma u krvi, što može dovesti do deficita.

5. Uzimate li diuretike, lekove za srce, lekove u terapiji astme, kontraceptivne pilule ili hormonsku (estrogen) terapiju?

Pokazano je da i upotreba nekih lekova može da redukuje količinu magnezijuma u organizmu, preko povećane ekskrecije putem urina.

6. Pijete li više od sedam alkoholnih pića nedeljno?

Efekat alkohola na nivo magnezijuma je sličan diureticima: on smanjuje dostupnost magnezijuma ćelijama kroz povećano eliminisanje na nivou bubrega. U nekim studijama, klinički nedostatak magnezijuma je pronađen kod trećine alkoholičara.

Povećan unos alkohola oštećuje i digestivni sistem, i nedostatak vitamina D koji je značajan za apsorpciju magnezijuma iz hrane.

7. Uzimate li suplemente kalcijuma bez magnezijuma, ili kalcijumove suplemente sa magnezijumom ali u odnosu manjem od 1:1?

Studije su pokazale da ako je unos magnezijuma nedovoljan, korišćenje suplemenata kalcijuma može dodatno smanjiti apsorpciju. Sa druge strane, suplementi magnezijuma povoljno utiču i na korišćenje kalcijuma u organizmu.

Idealan odnos magnezijuma i kalcijuma je varijabilan u odnosu na različita stanja, ali određen broj istraživača podržava mišljenje da odnos 1:1 poboljšava kvalitet kostiju i redukuje rizik od nastanka bolesti.

8. Osećate li neki od simtoma:

  • aksioznost,
  • periode hiperaktivnosti,
  • teškoće u uspavljivanju,
  • površan i kratak san?

Nabrojani simptomi mogu biti neurološke posledice nedostatka magnezijuma. Magnezijum je neophodan za normalnu nervnu provodljivost i elektrolitni balans u nervnom sistemu. Nizak magnezijum je povezan i sa promenama ličnosti a nekada i sa depesijom.

9. Osećate li nešto od navedenog:

  • bolne spazme mišića?
  • grčeve u mišićima?
  • bolove u mišićima?
  • nevoljne trzaje mimičnih mišića lica?
  • „igranje“ oka ili nevoljne pokrete očnih jabučica?

Neuromišićni simptomi kao što su ovi mogu biti posledica deficita magnezijuma. Prisustvo magnezijuma je neophodno da bi došlo do relaksacije mišića. Shodno tome, deficit istog dovodi do spazma.

10. Da li ste na većinu prethodnih pitanja odgovorili sa da, i imate više od 55 godina?

Starije osobe su posebno podložne niskim vrednostima magnezijuma. Pokazano je da starenje, stres i bolest zajedno doprinose povećanim potrebama za magnezijumom, a uprkos tome, većina starijih unosi manje magnezijuma nego u mladosti. Pored toga, i sam metabolizam magnezijuma je oslabljen u starijoj populaciji, usled promena u digestivnom traktu i bubrezima koje dolaze sa starenjem a smanjuju apsorpciju i reapsorpciju magnezijuma.