10 znakova da Vam fali magnezijum

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Blog

Nedostatak magnezijumaMagnezijum je jedan od minerala neophodnih za mnogobrojne fiziološke procese u ljudskom organizmu. Uprkos tome, još uvek se ne pridaje dovoljno značaja upotrebi ovog minerala, i takođe, retko se posumnja na njegov nedostatak kada postoji neki problem sa zdravljem.

Simptomi koji ukazuju na nedovoljan unos magnezijuma mogu biti grčevi u mišićima, grčevi mimične muskulature lica, nesanica, hronični bolovi nejasnog porekla. Veoma je korisno osigurati dovoljan unos magnezijuma pre nego što se jave simptomi nedostatka ovog elementa.

Kako da znamo da li unosimo dovoljno magnezijuma?

Prema studijama koje su vršene u cilju procene prosečnog dnevnog unosa magnezijuma u široj populaciji, postoji velika šansa da i bez laboratorijske potvrde zaključimo da ne unosimo dovoljno magnezijuma.

Odgovorite na sledeća pitanja, i biće Vam dosta lakše da prepoznate da li je Vašem organizmu potrebna dodatna količina magnezijuma.

1. Da li redovno konzumirate gazirana pića?

Većina tamno obojenih gaziranih napitaka sadrži fosfate. Ova jedinjenja u crevima vezuju magnezijum, čime onemogućavaju njegovu apsorpciju. Zato, čak i ako je Vaša ishrana uravnotežena, unosom gaziranih napitaka uz obrok, najveći deo unetog magnezijuma prođe kroz digestivni sistem neiskorišćen.

Prosečna potrošnja gaziranih napitaka se drastično povećala u poslednjih pedeset godina, što ima veliki udeo u smanjenju raspoloživog magnezijuma (i kalcijuma) organizmu.

2. Da li svaki dan jedete slatkiše, bombone, torte?

Rafinisani šećer ne samo što ne sadrži magnezijum, već i na nivou bubrega povećava izbacivanje ovog minerala.

3. Da li ste stalno izloženi stresu, ili ste u skorije vreme bili podvrgnuti nekom operativnom zahvatu?

Stres može uzrokovati manjak magnezijuma u organizmu, a sam nedostatak magnezijuma ima uticaj na pojačanje stresa, pogoršavajući problem.

Organizmu koji je izložen stresu bilo psihološkom bilo fizičkom, potrebno je više magnezijuma, tako da smanjena vrednost može nastati i kao posledica fizičkog oštećenja organizma kao što su rasprostranjene opekotine, veći hirurški zahvati, razne hronične bolesti.

4. Da li svakodnevno pijete kafu, čaj ili druge napitke koji sadrže kofein?

Koncentracija magnezijuma u organizmu je velikim delom pod kontrolom bubrega, u kojima se filtrira i eliminiše putem stvorenog urina svaki višak i ovog i drugih minerala.

Kofein uzrokuje povećanu filtraciju nezavisno od koncentracije magnezijuma u krvi, što može dovesti do deficita.

5. Uzimate li diuretike, lekove za srce, lekove u terapiji astme, kontraceptivne pilule ili hormonsku (estrogen) terapiju?

Pokazano je da i upotreba nekih lekova može da redukuje količinu magnezijuma u organizmu, preko povećane ekskrecije putem urina.

6. Pijete li više od sedam alkoholnih pića nedeljno?

Efekat alkohola na nivo magnezijuma je sličan diureticima: on smanjuje dostupnost magnezijuma ćelijama kroz povećano eliminisanje na nivou bubrega. U nekim studijama, klinički nedostatak magnezijuma je pronađen kod trećine alkoholičara.

Povećan unos alkohola oštećuje i digestivni sistem, i nedostatak vitamina D koji je značajan za apsorpciju magnezijuma iz hrane.

7. Uzimate li suplemente kalcijuma bez magnezijuma, ili kalcijumove suplemente sa magnezijumom ali u odnosu manjem od 1:1?

Studije su pokazale da ako je unos magnezijuma nedovoljan, korišćenje suplemenata kalcijuma može dodatno smanjiti apsorpciju. Sa druge strane, suplementi magnezijuma povoljno utiču i na korišćenje kalcijuma u organizmu.

Idealan odnos magnezijuma i kalcijuma je varijabilan u odnosu na različita stanja, ali određen broj istraživača podržava mišljenje da odnos 1:1 poboljšava kvalitet kostiju i redukuje rizik od nastanka bolesti.

8. Osećate li neki od simtoma:

  • aksioznost,
  • periode hiperaktivnosti,
  • teškoće u uspavljivanju,
  • površan i kratak san?

Nabrojani simptomi mogu biti neurološke posledice nedostatka magnezijuma. Magnezijum je neophodan za normalnu nervnu provodljivost i elektrolitni balans u nervnom sistemu. Nizak magnezijum je povezan i sa promenama ličnosti a nekada i sa depesijom.

9. Osećate li nešto od navedenog:

  • bolne spazme mišića?
  • grčeve u mišićima?
  • bolove u mišićima?
  • nevoljne trzaje mimičnih mišića lica?
  • „igranje“ oka ili nevoljne pokrete očnih jabučica?

Neuromišićni simptomi kao što su ovi mogu biti posledica deficita magnezijuma. Prisustvo magnezijuma je neophodno da bi došlo do relaksacije mišića. Shodno tome, deficit istog dovodi do spazma.

10. Da li ste na većinu prethodnih pitanja odgovorili sa da, i imate više od 55 godina?

Starije osobe su posebno podložne niskim vrednostima magnezijuma. Pokazano je da starenje, stres i bolest zajedno doprinose povećanim potrebama za magnezijumom, a uprkos tome, većina starijih unosi manje magnezijuma nego u mladosti. Pored toga, i sam metabolizam magnezijuma je oslabljen u starijoj populaciji, usled promena u digestivnom traktu i bubrezima koje dolaze sa starenjem a smanjuju apsorpciju i reapsorpciju magnezijuma.

Tags: , , , , , , , , , , , , , ,