Author Archive

Šta obično izaziva glavobolju

Written by Danica Petrovic on . Posted in Glavobolja

Bol u predelu glave je jedan od najčešćih simptoma. Svako od nas s vremena na vreme doživi glavobolju, koja je u najvećem broju slučajeva izazvana nekim prolaznim, potpuno bezopasnim uzrokom.

Ređe, glavobolja može da bude simptom i nekih težih stanja, tako da, ukoliko je dugotrajna, često se ponavlja, praćena je pojavom drugih tegoba, trebalo bi ispitati uzrok.

Koji su problemi obično praćeni glavoboljom?

Oslabljen vid je jedan od čestih problema praćenih glavoboljom. Obično se javlja pri pokušaju fokusiranja na predmete u blizini očiju. Kod dalekovidih, približavanje predmeta očima može da bude praćeno i zamagljenjem vida.

Ukočenost vrata i ramena može da se javi usled dugog sedenja za računarom, ili dugog držanja telefona na ramenu u toku razgovora. U oba slučaja, vremenom, pored osećaja tenzije i ukočenosti može da se javi i glavobolja. Tuširanje toplom vodom, masaža vrata i ramena, češće ustajanje i razgibavanje vratnog dela, kao i vežbe za jačanje kičmenog stuba mogu da pomognu u smanjenju problema.

Glad takođe može da uzrokuje glavobolju, usled pada nivoa šećera u krvi. Važno je da obroci budu redovni, posebno kod osoba kod kojih postoji poznat problem sa regulacijom nivoa šećera.

Preskakanje jutarnje doze kafe, kod osoba koje je redovno piju, može da bude praćeno osećajem glavobolje, manjeg ili većeg intenziteta.

Upala sinusa dovodi do smanjenog pražnjenja sekreta iz sinusnih šupljina. Nakupljanje sekreta i upala dovode do pojave glavobolje, osećaja pritiska i kongestije. Rešavanjem sinuzitisa uglavnom se rešava i problem glavobolje.

Noćni izlazak uz dosta alkohola narednog dana može da bude praćen glavoboljom. Alkohol povećava gubitak tečnosti iz organizma i remeti normalan san. Pored glavobolje, mamurluk je praćen i umorom i osećajem mučnine.

Upale srednjeg uha su moguć uzrok glavobolje. Ukoliko pored bola u glavi osećate simtome koji mogu da prate upalu uha, javite se lekaru koji će sprovesti odgovarajući pregled u cilju potvrde dijagnoze.

Upotreba lekova protiv bolova u dužem vremenskom periodu kod nekih osoba može da uzrokuje glavobolju (čak i aspirin, ibuprofen, acetaminofen i dr.). Ova pojava nije neuobičajena, a češće se javlja kod osoba koje već imaju poznat problem sa migrenom.

Intenzivan trening može da dovede do prolazne glavobolje, usled prekomernog naprezanja.

Spavanje u neudobnom položaju ili na neodgovarajućem jastuku ujutru može da bude praćeno glavoboljom i ukočenošću vrata i leđa.

Kao što je pomenuto, glavobolje su obično, u najvećem broju slučaja izazvane benignim, prolaznim stanjima i ne ostavljaju nikakve posledice. Ali, ukoliko prepoznate i neke druge simptome, ili je glavobolja uporna, intenzivna, narušava normalne dnevne aktivnosti, obratite se vašem lekaru kako bi se utvrdio pravi uzrok i po potrebi sprovela odgovarajuća terapija.

6 koristi od upotrebe medicinske gljive Cordyceps

Written by Danica Petrovic on . Posted in Kordiceps, Medicincke gljive

Kordiceps predstavlja rod parazitske gljive koja raste na larvi insekata. Kordiceps gljiva je vrlo moćan parazit koji ubija insekte u čijem telu se razvija.

U kineskoj tradicionalnoj medicini kordiceps se vekovima koristi u tretmanu hroničnog umora, bolesti, bolesti bubrega i povećanje seksualne energije.

Od preko 350 poznatih vrsti kordicepsa, dve vrste su najviše u upotrebi, Cordyceps sinensis i Cordyceps militaris.

Nažalost, većina naučnih studija ograničena je na istraživanju na životinjama ili samo in vitro, tako da se na osnovu ovih istraživanje ne mogu utvrditi sva moguća korisna svojstva upotrebe kordicepsa kod ljudi.

Svakako, kordiceps ima veliki broj obećavajućih mogućnosti upotrebe kod ljudi, kako u očuvanju zdravlja, tako i u prevenciji i tretmanu obolelih od različitih bolesti.

  • Kordiceps može da pomogne u unapređenju fizičkih performansi.
    U nekim od dostupnih istraživanja primećen je pozitivan uticaj kordicepsa na poboljšanje fizičkih mogućnosti kod mlađih i starijih rekreativaca. Ipak, kod profesionalnih sportista ovakav uticaj nije potvrđen.

  • Kordiceps usporava proces starenja
    Svakako, proces starenja je fiziološki proces koji se dešava u organizmu čoveka. U nekim situacijama, pod uticajem različitih spoljašnjih faktora koji oštećuju ćelije, ovaj proces može biti “ubrzan”. Aktivni sastojci kordicepsa pokazuju određeno antioksidativno dejstvo koje može da bude značajno u sprečavanju oštećenja nastalih delovanjem slobodnih radikala.

  • Potencijalno dejstvo protiv tumora
    Ovo potencijalno dejstvo proizilazi iz pokazanih antioksidativnih efekata, kao i mogućeg stimulisanja nekih linija imunološkog sistema. U istraživanju na životinjama pokazano je potencijalno pomoćno dejstvo u tretmanu karcinoma, kao i u regulisanju nekih neželjenih efekata hemoterapije, kao što je smanjenje broja leukocita. Svakako, da bi se ovi efekti potvrdili kod ljudi, potrebno je sprovesti više naučnih istraživanja.

  • Kordiceps može da pomogne u tretmanu dijabetesa tip II
    U nekoliko studija na životinjama, primećeno je da primena kordicepsa može da doprinese smanjenju povišenog nivoa šećera u krvi. Takođe, kordiceps bi mogao da pomogne u prevenciji oštećenja bubrežnih ćelija, koje je prateći poremećaj neregulisanog nivoa šećera.

  • Moguće blagotvorno dejstvo na srce
    U kineskoj narodnoj medicini, upotreba kordicepsa se preporučuje kod postojanja aritmija (bilo da je u pitanju usporen ili ubrzan rad srca). Naučnici ovo moguće delovanje obrazlažu sadržajem adenozina, materije koja se nalazi u kordicepsu, a može da ima pozitivne efekte na srce. Takođe, u studijama na životinjama, primećeno je povoljno dejstvo kordicepsa I na nivo ukupnog holesterola i triglicerida, a posebno je korisno dejstvo na smanjenje nivoa “lošeg” LDL holesterola.

  • Kordiceps pomaže u tretmanu zapaljenja
    Aktivni sastojci kordicepsa mogu da ispolje i protivupalno dejstvo. Tako, kordiceps bi mogao da se upotrebljava kad god postoji neko zapaljenje u organizmu. Kordiceps je pokazao protivupalno dejstvo na nivou disajnih puteva u studiji na životinjama, što bi moglo biti od koristi npr. kod obolelih od astme.

Kordiceps je dostupan u više oblika, uglavnom za upotrebu kao dodatak ishrani. Uobičajeno doziranje je 1-3g dnevno, u zavisnosti od uzrasta i potreba. Do sada nema zvaničnih istraživanja bezbednosti primene kod ljudi, ali široko dostupni podaci o viševekovnoj upotrebi u narodnoj medicini nisu pokazala moguće toksićno dejstvo kordicepsa na organizam čoveka.

PRIMED Cordyceps prah možete da pronađete u PRIMED BIO-APOTEKAMA. Više informacija na 011 715 12 65

7 antioksidanasa koji su nam potrebni

Written by Danica Petrovic on . Posted in Ishrana

Antioksidansi su materije koje imaju sposobnost da neutrališu delovanje slobodnih radikala i spreče štetan uticaj koji ovi radikali imaju na zdrave ćelije čovekovog organizma.

Antioksidativnu aktivnost ispoljavaju različite materije čiji glavni izvor uglavnom predstavljaju namirnice biljnog porekla.

  • Vitamin E je liposolubilni vitamin sa antioksidativnim delovanjem. Ima ga u žitaricama, uljaricama (suncokret, bundevino seme, uljana repica i dr.), maslinama i maslinovom ulju. Smatra se da može da pomogne u regulaciji oksidacije LDL “lošeg” holesterola, čijom oksidacijom i taloženjem u zidovima krvnih sudova dolazi do razvoja ateroskleroze.
  • Vitamin C pripada grupi hidrosolubilnih vitamina, a zastupljen u svežem voću i povrću, posebno u citrusima, kiviju. U povrću, najviše ga ima u listu peršuna i paprici. Termolabilan je, tako da se je za dovoljan unos ovog vitamina važno upotrebljavati sveže namirnice bez termičke obrade.
  • Beta karoteni su važni za različite procese u organizmu, a posebno su zastupljeni u “narandžastom” voću i povrću (breskve, kajsije, šargarepa i dr.)
  • Likopen je jedan od biljnih antioksidanasa koji može da ima povoljno dejstvo u prevenciji nekih vrsti karcinoma (karcinom pluća, prostate, dojke). Kuvani paradajz je dobar izvor likopena.
  • Selen je jedan od elemenata sa brojnim ulogama u organizmu. Posebno se izdvaja uticaj selena na funkciju štitaste žlezde. Suplementacija selenom bi trebalo obazrivo da se sprovodi, jer lako dolazi do prekomernog nakupljanja selena, koji može da ima nuspojave (digestivne probleme, opadanje kose, oštećenje noktiju, a u najozbiljnijem slučaju i oštećenje jetre). Selena ima u brazilskom orahu, soji, morskim plodovima, luku, jetri i mesu.
  • Flavonoidi su velika grupa jedinjenja biljnog porekla. Svaka biljka sadrži različitu kombinaciju flavonoida. Flavonoidi se posebno prepoučuju u prevenciji bolesti srca, krvnih sudova, artritisa, malignih bolesti, različith zapaljenja i infekcije. Flavonoide sadrže zeleni čaj, grožđe, crno vino, jabuke, kakao i mnoge druge biljke.
  • Omega 3 i omega 6 masne kiseline se preporučuju zbog povoljnog dejstva na kardiovaskularni i koštano-zglobni sistem i kožu. Mogu da imaju blagotvorno dejstvo kod bolesti srca, artritisa, ekcema, psorijaze i drugih kožnih problema. Posebno su zastupljene u ribi i ribljem ulju.

Najbolji način unosa antioksidanasa, kao i svih drugih nutrijenata, jeste redovna i raznovrsna, zdrava ishrana. Sve namirnice sadrže različite kombinacije nutrijenata za koje se pretpostavlja da upravo u kombinaciji postižu najbolje delovanje. Izolovanjem pojedinačnih aktivnih principa biljaka i njihovom primenom, uglavnom se ne postižu isti rezultati kao kada se upotrebljava cela biljka.

Zato, ukoliko želimo da unesemo sve što nam je potrebno da bi naš organizam pravilno funkcionisao, najbolja preporuka je da se omogući svakodnevni unos svih neophodnih nutijenata putem hrane.

Da li je bilo koji oblik pušenja neškodljiv?

Written by Danica Petrovic on . Posted in Pušenje

Duvanski dim nesumnjivo šteti ljudskom organizmu, na manje ili više očigledan način. Očigledan način bila bi iritacija dimom, kašalj pri udisanju duvanskog dima, neprijatan miris graderobe nakon boravka u prostorijama u kojima se puši. Manje očigledni su oni spori efekti, za koje je uglavnom potrebno duže (nekada višegodišnje) svakodnevno pušenje da bi se razvili (oštećenja disajnih organa, kargiovaskularni poremećaji i dr.).

Na tržištu postoje različite vrste duvana i duvanskih proizvoda, pa se provlači pitanje koji od proizvoda je manje štetan i da li postoji možda neki od duvana ili duvanskih proizvoda koji bi mogao da se okarakteriše kao neškodljiv. Jednostavan odgovor na ovo pitanje bio bi NE. Jednostavno, bilo koji duvan ili duvanski proizvod sadrži materije koje mogu da budu štetne po ljudsko zdravlje. Ono po čemu mogu da se razlikuju jeste koncentracija tih štetnih materija. Ali, čak i elektronske cigarete koje ne sadrže klasičan oblik duvana, FDA ih klasifikuje kao duvanski proizvod.

Uverenje da su cigarete sa manjim sadržajem katrana, ili cigarete koje se ručno zavijaju manje štetne nije opravdano.

Bez obzira na manji sadržaj katrana, cigarete svakako sadrže ovaj, a pored njega i mnogo drugih štetnih sastojaka. Takođe, duvan koji se koristi za „zavijanje“ cigareta, koji se može kupiti u slobodnoj prodaji, svakako je duvan, i takođe nije manje štetan u odnosu na duvan u cigaretama koje se kupuju kao gotov proizvod.

Takođe, poslednjih godina, postale su dostupne i „biljne cigarete“ ili cigarete od 100% organskog prirodnog duvana. Dim duvana sam po sebi, u sastavu svakako sadrži ogroman broj štetnih materija koje se udisanjem unose u organizam. To važi za bilo koji oblik duvana, bez obzira na način proizvodnje ili prerade.

Cigarete sa mentolom ili nekom drugom aromom mogu da odaju utisak da manje neprijatno mirišu, ali, dodate arome predstavljaju dodatnu iritaciju za disajne puteve. Takođe, mentol daje prijatan osećaj hlađenja, pa pušači ovih cigareta obično dublje udišu i zadržavaju duže dim u disajnim putevima. Na ovaj način produžava se vreme izloženosti štetnim sastojcima duvanskog dima.

Zaključak bi bio da duvan i duvanski proizvodi ni u jednom obliku nisu bez štetnih sastojaka. Najviše što se može reći jeste da neki oblici sadrže manje štetnih materija u odnosu na druge, ali, i onoliko koliko sadrže je dovoljno da pri dugotrajnoj izloženosti mogu da povećaju rizik za nastanak različitih zdravstvenih tegoba.

Lavlja griva (Hericium erinaceus) štiti nerve

Written by Danica Petrovic on . Posted in Ishrana, Medicincke gljive

Lavlja griva ili Hericium erinaceus je jedna od medicinskih gljiva posebno popularnih u Kini i Japanu. Gljiva je bele boje, vrlo ukusna, a ukus se poredi sa ukusom jastoga.

Lavlja griva je bogata vlaknima, proteinima i prirodnim prebiotičkim materijama.

Neka od najznačajnijih blagotvornih dejstava Lavlje grive:

  • Povoljno deluje na očuvanje fiziološke mikroflore u digestivnom sistemu. Lavlja griva sadrži materije pogoduju rastu “dobrih” bakterija u crevima. Na ovaj način, lavlja griva povoljno deluje na varenje i sve druge procese koji zavise od očuvanja crevne flore.
  • Zapaljenske bolesti creva, kao što su Kronova bolest i ulcerozni kolitis u osnovi imaju zapaljenje uzokovano različitim faktorima. Određeni aktivni sastojci Hericiuma pokazali su povoljno protivupalno dejstvo i na nivou digestivnog sistema, pa se ova gljiva često preporučuje osobama koje imaju neku od zapaljenskih bolesti creva.
  • Sastojci lavlje grive imaju povoljno dejstvo na nervni sistem, pa se preporučuje i u prevenciji i kao pomoć u tretmanu različitih neurodegenerativnih bolesti.
  • Zbog povoljnog dejstva na nervni sistem i memoriju, upotreba lavlje grive se preporučuje i u prevenciji demencije i Alchajmerove bolesti.
  • Za neke od aktivnih sastojaka hericiuma smatra se da podstiču oporavak omotača nerava. Zbog ovog mogućeg dejstva, upotreba se preporučuje u prevenciji različitih neuropatija (npr. dijabetesna neuropatija) ili nakon neuroloških oštećenja.

Koje nutrijente sadrži lavlja griva?

  • Nekoliko polisaharida koji mogu da deluju blagotvorno na imunološki odgovor
  • Antioksidanse (SOD) koji pomažu u prevenciji oštećenja ćelija
  • Hericenoni su aktivne materije iz Hericijuma za koje se smatra da povoljno deluju na nervni sistem
  • Esencijalne aminokiseline
  • Značajnu količinu kalijuma, cinka, gvožđa, selena i fosfora

PRIMED Hericium erinaceus gljivu u prahu možete da pronađete u PRIMED BIO-APOTEKAMA u Beogradu ili poručite telefonom: 011 715 12 65

 

Biljni izvori proteina

Written by Danica Petrovic on . Posted in Ishrana

Proteini ili belančevine su osnovni gradivni materijal svih ćelija čovekovog organizma. Prema nekim preporukama, 10% dnevnog kalorijskog unosa bi trebalo da je proteinskog porekla. U gramima, to je oko 56g za muškarce i oko 46g za žene.

Koji su izvori proteina u ishrani?

Meso je jedan od osnovnih izvora proteina. Međutim, upotreba mesa, a posebno upotreba prekomerne količine mesa meta je različitih kritika. Naime, prema rezultatima različitih istraživanja, prekomerna upotreba pojedinih vrsta mesa (posebno mesnih prerađevina, zbog upotrebe konzervanasa) povezana je sa povećanim rizikom za razvoj različitih zdravstvenih poremećaja. Pored mesa, od namirnica životinjskog porekla posebno bogate proteinima izdvajaju se jaja i mlečni proizvodi.

Namirnice biljnog porekla mogu takođe da posluže kao izvor proteina.

Soja je odličan biljni izvor proteina. Međutim, soja je u poslednje vreme na lošem glasu usled velike zastupljenosti GMO soje koju bi trebalo izbegavati, prema mišljenju nekih stručnjaka.

Tempeh se dobija fermentacijom soje. U vegetarijanskim receptima može da se koristi i kao zamena za meso. Sadrži značajnu količinu proteina, više od tofu sira, koji se takođe dobija od soje.

Sočivo se može pripremati na različite načine. Odličan je izbor za osobe koje žele biljni obrok sa dovoljno proteina. Pola šolje sočiva sadrži oko 9g proteina.

Grašak je jedna od mahunarki, takođe odličan izvor proteina, mada nešto manje u odnosu na sočivo (oko 5g).

Krompir takođe sadrži određenu količinu proteina, iako se najpre ističe skrob kada se pomene sastav krompira.

Pečurke sadrže veliki broj biološki važnih nutrijenata, uključujući i proteine.

Kukuruz je odličan izbor za prilog bilo kom jelu. Jedna porcija kukuruza sadrži oko 4g proteina.

Artičoka nije previše zastupljena u ishrani, posebno na našem podneblju. Radi se o veoma zdravoj namirnici, sa oko 3,5g proteina po porciji, tako da je zasigurno preporučujemo.

Prokelj pripada porodici kupusa. Ne sadrži previše proteina (oko 2g), ali je odličan izbor za prilog jelima, zbog sadržaja drugih važnih nutrijenata.

Predijabetes

Written by Danica Petrovic on . Posted in Dijabetes

Predijabetes označava stanje u kome postoje povišene vrednosti šećera, ali umereno, nedovoljno da bi se postavila dijagnoza dijabetesa. Simptomi uglavnom nisu prisutni, a ukoliko jesu, uglavnom su neubedljivi.

Prekomerna telesna težina, osobe starije od 45 godina, loše dijetetske navike, odsustvo fizičke aktivnosti, to fu faktori koji mogu da imaju najveći uticaj na povećanje rizika za razvoj predijabetesnog stanja.

Predijabetes uglavnom sporo napreduje, dovoljno sporo da bi bilo vremena i mogućnosti da se nešto preduzme u cilju prevencije napredovanja u dosta ozbiljnije stanje- dijabetes tip II.

Nažalost, sve mere koje su najefikasnije u pokušaju vraćanja nivoa šećera u granice normalnih vrednosti istovremeno su i najteže, zato što podrazumevaju promene nekih svakodnevnih navika kojih se teško odričemo.

Koje su to preporuke u prevenciji napredovanja predijabetesa?

  • Promena navika u ishrani je jedna od najvažnijih. Prekomeran unos rafinisanih proizvoda, šećera, masti, industijskih prerađevina od mesa i dr. faktor su rizika za mnoge zdravstvene probleme, uključujući i stanje predijabetesa. Ukoliko niste u mogućnosti samostalno da izvšite neophodne promene, možete da zatražite savet nutricioniste, koji će vam predložiti odgovarajući jelovnik, u skladu sa vašim potrebama.
  • Smanjenje telesne mase je takođe neophodno, ukoliko se radi o osobi sa prekomernom težinom. Prekomerna telesna težina jeste važan faktor u nastanku različitih hroničnih metaboličkih poremećaja, ali nije presudna. Svakako, ukoliko imate višak kilograma, savetuje se regulisanje telesne mase, ne samo zbog uticaja na predijabetes, već i na sve ostale moguće zdravstvene probleme.
  • Redovna fizička aktivnost je jedan od značajnih faktora u prevenciji velikog broja poremećaja zdravlja. Kada je predijabetes u pitanju, fizička aktivnost može da doprinese boljem regulisanju nivoa šećera, a takođe utiče i na regulaciju telesne težine.
  • Dovoljno odmora je takođe važan faktor. Nedovoljno sna, hroničan umor i stres se odražavaju negativno na celokupno zdravlje čoveka.
  • Prestanite sa pušenjem. Prema određenim istraživanjima, pušači imaju za 30-40% veći rizik za pojavu dijabetesa tip II u odnosu na nepušače. Takođe, svima su poznati i svi ostali negativni uticaji duvanskog dima.

Ukoliko ove mere ne postignu željene rezultate u odgovarajućem roku, neophodna je konsultacija sa lekarom u vezi sa uvođenjem odgovarajuće terapije.

Kada su u pitanju prirodni proizvodi koji mogu da pomognu u regulisanju povišenog nivoa šećera, posebno se izdvaja jedna od takozvanih medicinskih gljiva Coprinus comatus.

Coprinus comatus je jedna od medicinskih gljiva sa dugogodišnjom upotrebom u tradicionalnoj medicini. Pokazuje mnoga blagotvorna dejstva u organizmu čoveka u prevenciji i kao pomoć u tretmanu različitih poremećaja zdravlja. Posebno se izdvaja pozitivnim delovanjem na regulaciju povišenog nivoa šećera u krvi.

PRIMED Coprinus comatus u prahu možete da pronađete u PRIMED BIO-APOTEKAMA u Beogradu.

Sve informacije i na broj telefona 011 715 12 65

PORUČI COPRINUS COMATUS ONLINE: COPRINUS COMATUS 50g

Blagotvorna dejstva kurkume

Written by Danica Petrovic on . Posted in Ishrana, Kurkuma

Kurkuma je “rođaka” đumbira. Sličnog je oblika kao i rizom (krtola) đumbira, izrazito žute boje, karakteristične arome. Kurkuma se najpre i najviše koristila u Indiji, ali je sve popularnija i u ostalim delovima sveta. Ulazi u sastav popularnog začina “kari”, ali se i samostalno upotrebljava u pripremi različitih jela.

Kurkuma privlači pažnju i zbog duge tradicionalne upotrebe u narodnoj medicini. U Indiji se koristi kod respiratornih problema, a sve se više istražuje potencijalno dejstvo kurkume u prevenciji depresije i malignih bolesti.

Kurkuma protiv depresije

Kurkumin je jedan od glavnih aktivnih principa kurkume kome se pripisuju različita blagotvorna dejstva. Izmešu ostalog, postoje određene tvrdnje da kurkumin može da doprinese u tretmanu depresije. Međutim, rezultati dostupnih istraživanja nisu dovoljni da bi se sa velikom sigurnošću mogla podržati ova tvrdnja, tako da je neophodno još zvaničnih studija koje bi ovo delovanje zvanično potvrdile ili odbacile.

Kurkuma protiv dijabetesa tip II

Kurkumin ispoljava i protivupalno dejstvo koje, prema podacima dobijenim u studijama (za sada samo na životinjama) može da doprinese smanjenju rizika od pojave dijabetesa tip II.

Virusne infekcije i kurkuma

Krkumin u laboratorijskim uslovima pokazuje i antivirusno dejstvo, pa se često preporučuje kao prirodna pomoć kod prehlade, gripa ili infekcije herpes virusom.

PMS i kurkuma

Istraživanje koje je pratilo žene u toku 3 uzastopna menstrualna ciklusa pokazalo je povoljno dejstvo uzimanja kurkume u smanjenju izraženosti predmenstrualnog sindroma.

Borba protiv povišenog nivoa holesterola

Kada je u pitanju moguće delovanje kurkume na snižavanje povišenih vrednosti holesterola, mišljenja su pomešana. Radi se na daljem istraživanju mogućnosti primene kurkume u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja.

Prevencija Alchajmerove bolesti

Kako je hronični upalni proces i u osnovi Alchajmerove bolesti, pretpostavljalo se da kurkuma može da ispolji povoljne efekte u prevenciji ovog ozbiljnog poremećaja. Međutim, još uvek ne postoji zvanična potvrda ovog mogućeg dejstva kurkume.

Dejstvo kurkume na zglobove

Kurkuma se često preporučuje za ublažavanje problema koji prate artritis. Pokazala je obećavajuće blagotvorne efekte na smanjenje bola, upale i ukočenosti koja prati artritis. Međutim, potebno je još zvaničnih studija koje će potvrditi sva moguća blagotvorna dejstva kurkume. Do tada, svakako se savetuje upotreba, a radi bolje apsorpcije, preporučuje se upotreba zajedno sa crnim biberom.

Kurkuma i maligne bolesti

U narodnoj medicini, kurkuma je jedan od prirodnih proizvoda koji se preporučuje i u cilju prevencije, ili kao pomoć u tretmanu malignih bolesti. Nažalost, kada je prevencija i tretman malignih bolesti u pitanju (kao i kod drugih mogućih prirodnih proizvoda) i u slučaju kurkume nema dovoljno zvaničnih podataka. Dostupne studije uglavnom su sprovođene u laboratorijskim uslovima, in vitro ili na životinjama, tako da ne postoji dovoljno zvaničnih podataka o upotrebi kurkume i njenim mogućnostima u prevenciji i tretmanu malignih bolesti kod ljudi.

Sindrom iritabilnog kolona

I u ovom slučaju istražuje se moguće blagotvorno dejstvo kurkume na zapaljenski proces koji leži u osnovi bolesti. Do sada dostupni podaci mogu da ukažu na neke povoljne rezultate, ali, potrebno je da se sprovede veći broj zvaničnih studija čiji će rezultati definitivno potvrditi sva moguća blagotvorna dejstva kurkume.

Glavobolja

Kao i đumbir, kurkuma se preporučuje kao prirodna pomoć protiv glavobolje (uključujući migranu). Međutim, nema dovoljno zvaničnih podataka koji bi potvrdili upotrebu kurkume u otklanjanju glavobolje bilo kog uzroka.

Kurkuma protiv akni

Protivupalno i blago antiseptično dejstvo kurkume mogli bi da doprinesu u uklanjanju upornih akni i bubuljica.

Šta su omega-3 masne kiseline i koje vrste postoje?

Written by Danica Petrovic on . Posted in Ishrana

Omega-3 su specifične polinezasićene masne kiseline. Za razliku od zasićenih masnih kiselina koje naš organizam može sam da stvara, nezasićene masne kiseline se moraju unositi ishranom.

Najpoznatije omega-3 masne kiseline su:

  • ALA ili alfalinoleinska kiselina. ALA je zastupljena u biljkama kao što su zeleno lisnato povrće, laneno i čija seme, soja, orah i dr. ALA je omega-3 masna kiselina kratkog lanca koja se u organizmu može koristiti za sintezu drugih omega-3 masnih kiselina dužeg lanca, mada ovaj proces nije posebno efikasan.
  • EPA ili eikozapentanoična kiselina je dugolančana masna kiselina koje ima u ribi, algama i krilovom ulju. EPA i DHA su omega-3 masne kiseline koje su našem organizmu potrebne u većoj količini za obavljanje različitih procesa.
  • ETA ili eikozatetranoična kiselina je manje poznata omega-3 masna kiselina dugog lanca koje ima npr. u dagnjama. U poslednje vreme se sve više ukazuje na značaj ove masne kiseline. Smatra se da može da utiče na smanjenje produkcije nekih drguih masnih kiselina sa proinflamatornim delovanjem (ARA npr.)
  • DHA ili dokozoheksaenoična kiselina se takođe može naći u masnijoj ribi, algama i krilovom ulju. Naš organizam može da konvertuje DHA u EPA, u cilju očuvanja ravnoteže u koncentraciji ove dve masne kiseline u organizmu.

Preporučeni dnevni unos omega-3 masnik kiselina kreće se oko 250-500mg EPA i DHA u kombinaciji. Ova doza se može i povećati kod određenih kategorija, kao što su osobe sa srčanim i kardiovaskularnim problemima, depresijom, anksioznošću ili malignim bolestima.

Ukoliko se potrebne doze omega-3 ne mogu obezbediti ishranom, postoji mogućnost unošenja ovih masnih kiselina u obliku suplemenata.

Upotreba rafinisanog kokosovog ulja

Written by Danica Petrovic on . Posted in Kokosovo ulje

Rafinisano kokosovo ulje dobija od kokosovog oraha, upotrebom odgovarajućih metoda ekstrakcije.

Bele je boje, neutralnog ukusa i mirisa.

Bogato je zasićenim masnim kiselinama, a sadrži i značajne količine minerala i vitamina E.

Zbog visokog sadržaja zasićenih masnih kiselina, veoma je stabilno i sporo oksiduje, što produžava rok trajanja u odnosu na druga, manje stabilna ulja.

Na sobnoj temperaturi je polučvrsto, a povećanjem temperature sredine iznad 24ºC prelazi u tečno stanje.

Čisto kokosovo ulje može da ima ulogu prirodnog SPF 4. Ovo je nizak faktor zaštite, tako da se ne preporučuje samostalna upotreba kokosovog ulja za zaštitu u toku sunčanja.

Kokosovo ulje za negu kože

Kokosovo ulje na koži ispoljava veći broj blagotvornih efekata. Sadrži značajnu količinu biološki aktivnih materija koje deluju protivupalno i regenerativno.

Pogodno je za negu kože nakon sunčanja, posebno za ublažavanje opekotina nastalih prekomernim izlaganjem sunčevim zracima.

Dojilje mogu da upotrebljavaju kokosovo ulje za negu oštećenih bradavica.

Kokosovo ulje ispoljava i određene antibakterijske osobine, pa se preporučuje za negu kože sklone pojavi akni i bubuljica.

Kokosovo ulje veoma efikasno omekšava kožu i stvara zaštitni “film” na koži koji sprečava prekomerni gubitak vlage.

Može da se koristi za masažu tela, samostalno, ili u kombinaciji sa drugim baznim ili aromatičnim uljima.

Nakon nanošenja, ne ostavlja mastan trag, pa može da se upotrebljava za negu svih tipova kože.

Kokosovo ulje za negu kose

Kokosovo ulje se može upotrebljavati i za negu kose. Protivupalno dejstvo čini ga pogodnim i za negu kože glave kod prisutne seboreje, peruti ili povećanog opadanja kose.

Kokosovo ulje je čest sastojak za pravljenje prirodnih sapuna, krema i drugih proizvoda za negu tela.

Upotreba kokosovog ulja u ishrani

Kokosovo ulje se može koristiti u kuhinji za pripremu obroka.

Ukoliko se kokosovo ulje upotrebljava bez termičke obrade, prednost ima hladno ceđeno, nerafinisano, organsko kokosovo ulje, zbog nešto većeg sadržaja nutrijenata.

Ukoliko se kokosovo ulje koristi u termičkoj obradi (posebno za prženje), prednost ima rafinisano kokosovo ulje, zbog veće stabilnosti i više tačke dimljenja u odnosu na nerafinisano kokosovo ulje.

Svakako, bilo da se upotrebljava nerafinisano ili rafinisano kokosovo ulje, treba imati u vidu da se radi o zasićenoj masnoći. Kao i sve ostale zasićene masti, i kokosovo ulje bi trebalo koristiti umereno.

PRIMED KOKOSOVO ULJE možete pronaći u PRIMED BIO-APOTEKAMA u Beogradu ili poručiti online: PRIMED KOKOSOVO ULJE

Za sve dodatne informacije možete da pozovete i naš call centar: 011 715 12 65