7 antioksidanasa koji su nam potrebni

Written by Danica Petrovic on . Posted in Ishrana

Antioksidansi su materije koje imaju sposobnost da neutrališu delovanje slobodnih radikala i spreče štetan uticaj koji ovi radikali imaju na zdrave ćelije čovekovog organizma.

Antioksidativnu aktivnost ispoljavaju različite materije čiji glavni izvor uglavnom predstavljaju namirnice biljnog porekla.

  • Vitamin E je liposolubilni vitamin sa antioksidativnim delovanjem. Ima ga u žitaricama, uljaricama (suncokret, bundevino seme, uljana repica i dr.), maslinama i maslinovom ulju. Smatra se da može da pomogne u regulaciji oksidacije LDL “lošeg” holesterola, čijom oksidacijom i taloženjem u zidovima krvnih sudova dolazi do razvoja ateroskleroze.
  • Vitamin C pripada grupi hidrosolubilnih vitamina, a zastupljen u svežem voću i povrću, posebno u citrusima, kiviju. U povrću, najviše ga ima u listu peršuna i paprici. Termolabilan je, tako da se je za dovoljan unos ovog vitamina važno upotrebljavati sveže namirnice bez termičke obrade.
  • Beta karoteni su važni za različite procese u organizmu, a posebno su zastupljeni u “narandžastom” voću i povrću (breskve, kajsije, šargarepa i dr.)
  • Likopen je jedan od biljnih antioksidanasa koji može da ima povoljno dejstvo u prevenciji nekih vrsti karcinoma (karcinom pluća, prostate, dojke). Kuvani paradajz je dobar izvor likopena.
  • Selen je jedan od elemenata sa brojnim ulogama u organizmu. Posebno se izdvaja uticaj selena na funkciju štitaste žlezde. Suplementacija selenom bi trebalo obazrivo da se sprovodi, jer lako dolazi do prekomernog nakupljanja selena, koji može da ima nuspojave (digestivne probleme, opadanje kose, oštećenje noktiju, a u najozbiljnijem slučaju i oštećenje jetre). Selena ima u brazilskom orahu, soji, morskim plodovima, luku, jetri i mesu.
  • Flavonoidi su velika grupa jedinjenja biljnog porekla. Svaka biljka sadrži različitu kombinaciju flavonoida. Flavonoidi se posebno prepoučuju u prevenciji bolesti srca, krvnih sudova, artritisa, malignih bolesti, različith zapaljenja i infekcije. Flavonoide sadrže zeleni čaj, grožđe, crno vino, jabuke, kakao i mnoge druge biljke.
  • Omega 3 i omega 6 masne kiseline se preporučuju zbog povoljnog dejstva na kardiovaskularni i koštano-zglobni sistem i kožu. Mogu da imaju blagotvorno dejstvo kod bolesti srca, artritisa, ekcema, psorijaze i drugih kožnih problema. Posebno su zastupljene u ribi i ribljem ulju.

Najbolji način unosa antioksidanasa, kao i svih drugih nutrijenata, jeste redovna i raznovrsna, zdrava ishrana. Sve namirnice sadrže različite kombinacije nutrijenata za koje se pretpostavlja da upravo u kombinaciji postižu najbolje delovanje. Izolovanjem pojedinačnih aktivnih principa biljaka i njihovom primenom, uglavnom se ne postižu isti rezultati kao kada se upotrebljava cela biljka.

Zato, ukoliko želimo da unesemo sve što nam je potrebno da bi naš organizam pravilno funkcionisao, najbolja preporuka je da se omogući svakodnevni unos svih neophodnih nutijenata putem hrane.

Lavlja griva (Hericium erinaceus) štiti nerve

Written by Danica Petrovic on . Posted in Ishrana, Medicincke gljive

Lavlja griva ili Hericium erinaceus je jedna od medicinskih gljiva posebno popularnih u Kini i Japanu. Gljiva je bele boje, vrlo ukusna, a ukus se poredi sa ukusom jastoga.

Lavlja griva je bogata vlaknima, proteinima i prirodnim prebiotičkim materijama.

Neka od najznačajnijih blagotvornih dejstava Lavlje grive:

  • Povoljno deluje na očuvanje fiziološke mikroflore u digestivnom sistemu. Lavlja griva sadrži materije pogoduju rastu “dobrih” bakterija u crevima. Na ovaj način, lavlja griva povoljno deluje na varenje i sve druge procese koji zavise od očuvanja crevne flore.
  • Zapaljenske bolesti creva, kao što su Kronova bolest i ulcerozni kolitis u osnovi imaju zapaljenje uzokovano različitim faktorima. Određeni aktivni sastojci Hericiuma pokazali su povoljno protivupalno dejstvo i na nivou digestivnog sistema, pa se ova gljiva često preporučuje osobama koje imaju neku od zapaljenskih bolesti creva.
  • Sastojci lavlje grive imaju povoljno dejstvo na nervni sistem, pa se preporučuje i u prevenciji i kao pomoć u tretmanu različitih neurodegenerativnih bolesti.
  • Zbog povoljnog dejstva na nervni sistem i memoriju, upotreba lavlje grive se preporučuje i u prevenciji demencije i Alchajmerove bolesti.
  • Za neke od aktivnih sastojaka hericiuma smatra se da podstiču oporavak omotača nerava. Zbog ovog mogućeg dejstva, upotreba se preporučuje u prevenciji različitih neuropatija (npr. dijabetesna neuropatija) ili nakon neuroloških oštećenja.

Koje nutrijente sadrži lavlja griva?

  • Nekoliko polisaharida koji mogu da deluju blagotvorno na imunološki odgovor
  • Antioksidanse (SOD) koji pomažu u prevenciji oštećenja ćelija
  • Hericenoni su aktivne materije iz Hericijuma za koje se smatra da povoljno deluju na nervni sistem
  • Esencijalne aminokiseline
  • Značajnu količinu kalijuma, cinka, gvožđa, selena i fosfora

PRIMED Hericium erinaceus gljivu u prahu možete da pronađete u PRIMED BIO-APOTEKAMA u Beogradu ili poručite telefonom: 011 715 12 65

 

Biljni izvori proteina

Written by Danica Petrovic on . Posted in Ishrana

Proteini ili belančevine su osnovni gradivni materijal svih ćelija čovekovog organizma. Prema nekim preporukama, 10% dnevnog kalorijskog unosa bi trebalo da je proteinskog porekla. U gramima, to je oko 56g za muškarce i oko 46g za žene.

Koji su izvori proteina u ishrani?

Meso je jedan od osnovnih izvora proteina. Međutim, upotreba mesa, a posebno upotreba prekomerne količine mesa meta je različitih kritika. Naime, prema rezultatima različitih istraživanja, prekomerna upotreba pojedinih vrsta mesa (posebno mesnih prerađevina, zbog upotrebe konzervanasa) povezana je sa povećanim rizikom za razvoj različitih zdravstvenih poremećaja. Pored mesa, od namirnica životinjskog porekla posebno bogate proteinima izdvajaju se jaja i mlečni proizvodi.

Namirnice biljnog porekla mogu takođe da posluže kao izvor proteina.

Soja je odličan biljni izvor proteina. Međutim, soja je u poslednje vreme na lošem glasu usled velike zastupljenosti GMO soje koju bi trebalo izbegavati, prema mišljenju nekih stručnjaka.

Tempeh se dobija fermentacijom soje. U vegetarijanskim receptima može da se koristi i kao zamena za meso. Sadrži značajnu količinu proteina, više od tofu sira, koji se takođe dobija od soje.

Sočivo se može pripremati na različite načine. Odličan je izbor za osobe koje žele biljni obrok sa dovoljno proteina. Pola šolje sočiva sadrži oko 9g proteina.

Grašak je jedna od mahunarki, takođe odličan izvor proteina, mada nešto manje u odnosu na sočivo (oko 5g).

Krompir takođe sadrži određenu količinu proteina, iako se najpre ističe skrob kada se pomene sastav krompira.

Pečurke sadrže veliki broj biološki važnih nutrijenata, uključujući i proteine.

Kukuruz je odličan izbor za prilog bilo kom jelu. Jedna porcija kukuruza sadrži oko 4g proteina.

Artičoka nije previše zastupljena u ishrani, posebno na našem podneblju. Radi se o veoma zdravoj namirnici, sa oko 3,5g proteina po porciji, tako da je zasigurno preporučujemo.

Prokelj pripada porodici kupusa. Ne sadrži previše proteina (oko 2g), ali je odličan izbor za prilog jelima, zbog sadržaja drugih važnih nutrijenata.

Blagotvorna dejstva kurkume

Written by Danica Petrovic on . Posted in Ishrana, Kurkuma

Kurkuma je “rođaka” đumbira. Sličnog je oblika kao i rizom (krtola) đumbira, izrazito žute boje, karakteristične arome. Kurkuma se najpre i najviše koristila u Indiji, ali je sve popularnija i u ostalim delovima sveta. Ulazi u sastav popularnog začina “kari”, ali se i samostalno upotrebljava u pripremi različitih jela.

Kurkuma privlači pažnju i zbog duge tradicionalne upotrebe u narodnoj medicini. U Indiji se koristi kod respiratornih problema, a sve se više istražuje potencijalno dejstvo kurkume u prevenciji depresije i malignih bolesti.

Kurkuma protiv depresije

Kurkumin je jedan od glavnih aktivnih principa kurkume kome se pripisuju različita blagotvorna dejstva. Izmešu ostalog, postoje određene tvrdnje da kurkumin može da doprinese u tretmanu depresije. Međutim, rezultati dostupnih istraživanja nisu dovoljni da bi se sa velikom sigurnošću mogla podržati ova tvrdnja, tako da je neophodno još zvaničnih studija koje bi ovo delovanje zvanično potvrdile ili odbacile.

Kurkuma protiv dijabetesa tip II

Kurkumin ispoljava i protivupalno dejstvo koje, prema podacima dobijenim u studijama (za sada samo na životinjama) može da doprinese smanjenju rizika od pojave dijabetesa tip II.

Virusne infekcije i kurkuma

Krkumin u laboratorijskim uslovima pokazuje i antivirusno dejstvo, pa se često preporučuje kao prirodna pomoć kod prehlade, gripa ili infekcije herpes virusom.

PMS i kurkuma

Istraživanje koje je pratilo žene u toku 3 uzastopna menstrualna ciklusa pokazalo je povoljno dejstvo uzimanja kurkume u smanjenju izraženosti predmenstrualnog sindroma.

Borba protiv povišenog nivoa holesterola

Kada je u pitanju moguće delovanje kurkume na snižavanje povišenih vrednosti holesterola, mišljenja su pomešana. Radi se na daljem istraživanju mogućnosti primene kurkume u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja.

Prevencija Alchajmerove bolesti

Kako je hronični upalni proces i u osnovi Alchajmerove bolesti, pretpostavljalo se da kurkuma može da ispolji povoljne efekte u prevenciji ovog ozbiljnog poremećaja. Međutim, još uvek ne postoji zvanična potvrda ovog mogućeg dejstva kurkume.

Dejstvo kurkume na zglobove

Kurkuma se često preporučuje za ublažavanje problema koji prate artritis. Pokazala je obećavajuće blagotvorne efekte na smanjenje bola, upale i ukočenosti koja prati artritis. Međutim, potebno je još zvaničnih studija koje će potvrditi sva moguća blagotvorna dejstva kurkume. Do tada, svakako se savetuje upotreba, a radi bolje apsorpcije, preporučuje se upotreba zajedno sa crnim biberom.

Kurkuma i maligne bolesti

U narodnoj medicini, kurkuma je jedan od prirodnih proizvoda koji se preporučuje i u cilju prevencije, ili kao pomoć u tretmanu malignih bolesti. Nažalost, kada je prevencija i tretman malignih bolesti u pitanju (kao i kod drugih mogućih prirodnih proizvoda) i u slučaju kurkume nema dovoljno zvaničnih podataka. Dostupne studije uglavnom su sprovođene u laboratorijskim uslovima, in vitro ili na životinjama, tako da ne postoji dovoljno zvaničnih podataka o upotrebi kurkume i njenim mogućnostima u prevenciji i tretmanu malignih bolesti kod ljudi.

Sindrom iritabilnog kolona

I u ovom slučaju istražuje se moguće blagotvorno dejstvo kurkume na zapaljenski proces koji leži u osnovi bolesti. Do sada dostupni podaci mogu da ukažu na neke povoljne rezultate, ali, potrebno je da se sprovede veći broj zvaničnih studija čiji će rezultati definitivno potvrditi sva moguća blagotvorna dejstva kurkume.

Glavobolja

Kao i đumbir, kurkuma se preporučuje kao prirodna pomoć protiv glavobolje (uključujući migranu). Međutim, nema dovoljno zvaničnih podataka koji bi potvrdili upotrebu kurkume u otklanjanju glavobolje bilo kog uzroka.

Kurkuma protiv akni

Protivupalno i blago antiseptično dejstvo kurkume mogli bi da doprinesu u uklanjanju upornih akni i bubuljica.

Šta su omega-3 masne kiseline i koje vrste postoje?

Written by Danica Petrovic on . Posted in Ishrana

Omega-3 su specifične polinezasićene masne kiseline. Za razliku od zasićenih masnih kiselina koje naš organizam može sam da stvara, nezasićene masne kiseline se moraju unositi ishranom.

Najpoznatije omega-3 masne kiseline su:

  • ALA ili alfalinoleinska kiselina. ALA je zastupljena u biljkama kao što su zeleno lisnato povrće, laneno i čija seme, soja, orah i dr. ALA je omega-3 masna kiselina kratkog lanca koja se u organizmu može koristiti za sintezu drugih omega-3 masnih kiselina dužeg lanca, mada ovaj proces nije posebno efikasan.
  • EPA ili eikozapentanoična kiselina je dugolančana masna kiselina koje ima u ribi, algama i krilovom ulju. EPA i DHA su omega-3 masne kiseline koje su našem organizmu potrebne u većoj količini za obavljanje različitih procesa.
  • ETA ili eikozatetranoična kiselina je manje poznata omega-3 masna kiselina dugog lanca koje ima npr. u dagnjama. U poslednje vreme se sve više ukazuje na značaj ove masne kiseline. Smatra se da može da utiče na smanjenje produkcije nekih drguih masnih kiselina sa proinflamatornim delovanjem (ARA npr.)
  • DHA ili dokozoheksaenoična kiselina se takođe može naći u masnijoj ribi, algama i krilovom ulju. Naš organizam može da konvertuje DHA u EPA, u cilju očuvanja ravnoteže u koncentraciji ove dve masne kiseline u organizmu.

Preporučeni dnevni unos omega-3 masnik kiselina kreće se oko 250-500mg EPA i DHA u kombinaciji. Ova doza se može i povećati kod određenih kategorija, kao što su osobe sa srčanim i kardiovaskularnim problemima, depresijom, anksioznošću ili malignim bolestima.

Ukoliko se potrebne doze omega-3 ne mogu obezbediti ishranom, postoji mogućnost unošenja ovih masnih kiselina u obliku suplemenata.

3 snažna dejstva gljive Coprinus comatus

Written by Danica Petrovic on . Posted in Dijabetes, Ishrana, Medicincke gljive

Coprinus comatus je jestiva gljiva koja se dugo godina koristi u ishrani, a sve veću popularnost dobija zbog pokazanog blagotvornog dejstva na zdravlje čoveka.

Neka od veoma značajnih su:

  1. Pomoć u dijetama za mršavljenje
    Delovanje Coprinus comatus gljive na regulaciju telesne težine ispitivano je u nekim studijama. Primećeno je da Coprinus može da doprinese u prevenciji povećanja telesne mase.
  2. Regulacija povišenog nivoa šećera
    Ovo je jedna od najznačajnijih mogućnosti upotrebe gljive. Pokazano je da Coprinus povoljno deluje na oslobađanje insulina, ali i da deluje zaštitno na ćelije pankreasa, sprečavajući njihovo oštećenje i propadanje. Takođe, Coprinus može da ima značajno povoljno dejstvo u dugoročnoj kontroli dijabetesa i prevenciji nastanka komplikacija dijabetesa.
  3. Poboljšanje cirkulacije
    Coprinus ispoljava povoljno dejstvo na regulaciju nivoa šećera, holesterola i krvnog pritiska. Aktivni sastojci gljive pokazuju i povoljno dejstvo na cirkulaciju, pa se preporučuju i kod prisutnih proširenih vena ili hemoroida.

Čak i da nema drugih korisnih efekata, a ima ih, gore navedena dejstva su dovoljan razlog da Coprinus comatus zasluži svoje počasno mesto u narodnoj medicini.

PRIMED Coprinus comatus u prahu možete da pronađete u PRIMED BIO-APOTEKAMA ili poručite telefonom na broj 0117151265.

Vitamin C popravlja raspoloženje

Written by Danica Petrovic on . Posted in Ishrana, Vitamini

Veza između vitamina C i raspoloženja je iznenađujuća, ali praćenjem osoba sa deficijencijom C vitamina primećeno je da je značajan procenat ovih osoba imao i simptome konstantnog umora i/ili depresije.

Studije rađene na nekim od hospitalizovanih pacijenata pokazale su poboljšanje, odnosno umanjenje simptoma depresije nakon suplementacije ovim vitaminom.

Čak i kod osoba koje nemaju smanjenu količinu C vitamina, uzimanje vitamina C može da poboljša raspoloženje. Istraživanje sprovedeno na srednjoškolcima pokazalo je smanjenje anksioznosti u toku upotrebe vitamina C.

Međutim, potrebno je da se sprovede još veliki broj kontrolisanih naučnih studija koje će definitivno utvrditi korisno dejstvo vitamina C u prevenciji i tretmanu depresivnog raspoloženja.

U međuvremenu, imajući u vidu sva korisna svojstva vitamina C, svakako se savetuje upotreba voća i povrća, odnosno svih namirnica bogatih ovim vitaminom. Kada je upotreba suplemenata u pitanju, savetuje se da dnevni unos vitamina C ne prelazi 2g.

Dobrobiti upotrebe jabukovog sirćeta

Written by Danica Petrovic on . Posted in Ishrana

Jabukovo sirće je jedan od prirodnih proizvoda koji se u narodnoj medicini koristi u tretmanu različitih problema, kao jeftina i netoksična materija, uglavnom svima dostupna.

Neke od mogućnosti primene, sa različitim stepenom uspešnosti:

  • Jabukovo sirće za mršavljenje
    Istraživanje na odraslim gojaznim osobama pokazalo je da uzimanje 1-2 kašike jabukovog sirćeta razblaženog u čaši vode ili nekog drugog napitka pomaže u bržem smanjenju telesne mase u odnosu na osobe koje nisu koristile jabukovo sirće. Naravno, za najuspešniji put ka gubitku kilograma važno je sprovoditi odgovarajući režim ishrane i fizičke aktivnosti.
  • Jabukovo sirće smanjuje nivo šećera
    Istraživanja su pokazala da upotreba jabukovog sirćeta kod osoba sa dijabetesom može da pomogne u regulisanju nivoa šećera i glikoziliranog hemoglobina. Preporučuje se uzimanje 2-3 kašičice jabukovog sirćeta razblaženog u mlakoj vodi u toku ili nakon obroka, ili kao dresing za salatu.
  • Jabukovo sirće pomaže kod insulinske rezistencije
    Stanje kada postoji prekomerno povećanje nivoa insulina nakon obroka koje ne pada na normalne vrenosti u očekivanom periodu nazivamo insulinska rezistencija. Vremenom, može doći do razvoja dijabetesa tip II. Rezultati istraživanja pokazali su da jabukovo sirće konzumirano u toku obroka može da pomogne u smanjenju prekomernog porasta nivoa insulina nakon obroka.
  • Jabukovo sirće ima antiseptično dejstvo
    Jabukovo sirće u salati može da pomogne u neutralisanju nekih bakterija koje nisu ukonjene pranjem, kao što su salmonela, E.coli i neke druge. Međutim, ovo se ne odnosi na sve mikroorganizme, tako da je svakako neophodno dobro oprati povrće pre upotrebe i birati zdravije i proverene proizvode.
  • Jabukovo sirće protiv peruti
    Veliki broj osoba veruje i koristi jabukovo sirće u tretmanu peruti. Međutim, još uvek ne postoje konkretni naučni dokazi o stvarnoj delotvornosti jabukovog sirćeta u slučaju peruti.
  • Jabukovo sirće protiv vaši
    Kao narodno sredstvo protiv vaši, nekada se preporučuje i upotreba jabukovog sirćeta. U ovom slučaju, jabukovo sirće je podjednako neefikasno kao i maslinovo ulje, buter, petrolej ili majonez, koji se takođe nekada koriste protiv vaši. Dakle, ukoliko imate problem sa vašima, kupujte i koristite provereno efikasna sredstva za suzbijanje vaši i gnjida.
  • Jabukovo sirće za neutralizaciju otrova meduze
    Jabukovo sirće je veoma efikasno sredstvo za neutralizaciju toksina koje meduza oslobađa prilikom uboda. Zato, dodajte jednu bočicu jabukovog sirćeta u torbu kada krenete na plažu, posebno ukoliko znate da ima prisutnih meduza. Kao najefikasniji narodni lek protiv meduzinih toksina pokazala se vruća voda. Ukoliko imate mogućnost, nakon uboda meduze najbolje je ugroženi deo tela potopiti u vruću vodu, jer toplota inaktiviše otrov meduze.
  • Jabukovo sirće za izbeljivanje zuba
    Jabukovo sirće zaista može da pomogne u izbeljivanju zuba. Mešutim, kako je jabukovo sirće kiselo, prekomerna izloženost zuba njegovom delovanju može da dovede do oštećenja zubne gleđi.
  • Jabukovo sirće i hemoroidi
    Postoje određeni podaci o upotrebi jabukovog sirćeta u tretmanu hemoroida. Međutim, ovaj način primene se ne savetuje, posebno ne kod prisutnog oštećenja kože i sluzokože ili prisutnog krvarenja. Kao kisela supstanca, sirće može da izazove osećaj peckanja i time pogorša već prisutne simptome.
  • Jabukovo sirće i antioksidativno dejstvo
    Jabukovo sirće sadrži prirodne materije polifenole koji ispoljavaju značajno antioksidativno i protivupalno dejstvo. Svakako, mogućnost upotrebe jabukovog sirćeta u cilju nadoknade antioskidanasa je potrebno naučno potvrditi, a za to je potrebno izvršiti veliki broj kontrolisanih studija.

Da li dojilje smeju da jedu med?

Written by Danica Petrovic on . Posted in Ishrana, Med

U toku perioda dojenja, postoje ograničenja u upotrebi pojedinih namirnica, zbog mogućeg prelaska određenih materija u mleko dojilje. Jedna od namirnica oko koje često postoje nedoumice je med.

Med i njegova upotreba u toku trudnoće i dojenja predstavlja često pitanje o kome se diskutuje. Naime, postoji ograničenje za upotrebu sirovog meda kod dece mlađe od godinu dana, zbog mogućnosti od obolevanja od botulizma. Botulizam se može javiti jedino ako beba pojede med u kome se nalaze spore bakterije Clostridium botulinum (ne sadrži svaki med spore ove bakterije!), jer je digestivni sistem bebe slabije razvijen i ne može da neutrališe spore. Odrasle osobe nisu u opasnosti od botulizma, zato što je naš digestivni sistem zreo, tako da crevni sokovi ubijaju spore klostridija pre nego što se one aktiviraju.

Trudnice i porodilje su odrasle osobe koje nisu u opasnosti od razvoja botulizma ovim putem. Čak i ako bi pojela med koji sadrži spore klostridija, one bi bile inaktivisane pre ikakve mogućnosti za razvoj infekcije. Pored toga, klostridije i njihovi toksini su veliki molekuli koji ne mogu da pređu u mleko, tako da beba ne bi bila ni u kakvoj opasnosti ni kod postojanja infekcije u organizmu dojilje.

Upotreba meda kod trudnica i porodilja ne bi trebalo da se izbegava, posebno ukoliko žena već ima ustaljenu naviku da koristi med u ishrani. Med sadrži nutrijente koji su veoma značajni za normalno funkcionisanje organizma i predstavlja odličan izvor energije koja je potrebna kako u toku trudnoće, tako i u periodu dojenja.

Svakako, med bi trebalo uzimati u preporučenim dnevnim količinama, 1-3 kašičice dnevno, i od proverenog proizvođača, kako bi bili sigurni u poreklo kvalitet meda.

Različite vrste domaćeg meda visokog kvaliteta možete da pronađete u PRIMED BIO-APOTEKAMA. Više informacija na 011/715-12-65.

Izbor pčelinjih proizvoda u PRIMED BIO-APOTECI možete pogledati i ovde: PČELINJI PROIZVODI

Da li bebe smeju da jedu med?

Written by Danica Petrovic on . Posted in Blog, Ishrana, Med

Med je jedna od najkompleksnijih i nutritivno najbogatijih prirodnih namirnica. Sadrži veliki broj različitih vitamina, minerala, aminokiselina, enzima, flavonoida i drugih fitonutrijenata koji ne samo da hrane naš organizam, već ispoljavaju i niz efekata koji mogu da doprinesu unapređenju zdravlja.

Međutim, kada je upotreba meda kod dece u pitanju, postoje određena ograničenja.

Upotreba meda, posebno sirovog meda koji je dobijen bez ikakve termičke obrade, ne preporučuje se kod dece mlađe od godinu dana.

Zbog čega se ne preporučuje upotreba meda kod dece mlađe od godinu dana?

Kod beba mlađih od godinu dana izbegava se dodavanje soli i šećera u hranu. Šećer i so značajno menjaju ukus hrane, pa je teže navići dete da jede namirnice koje nisu zaslađene ili posoljene, jednom kada probaju one sa mnogo intenzivnijim ukusom. Iako je med po sastavu smeša prirodnih šećera (najveći procenat meda su šećeri!), u medu se nalaze i mnogi korisni sastojci, kao što smo ranije pomenuli.

Međutim, u medu, posebno u sirovom medu postoji mogućnost da se nađu spore jedne bakterije. U pitanju je bakterija Clostridium botulinum koja stvara veoma opasne toksine. Odrasle osobe nisu u opasnosti ukoliko progutaju spore ove bakterije, zato što je digestivni sistem odraslih zreo I može da neutrališe bakterije pre nego što počnu da stvaraju toksin. Međutim, kod dece mlađe od godinu dana, digestivni sistem još uvek nije dovoljno zreo da se odbrani, pa ukoliko se spore Clostridium botulinum progutaju, može doći do vrlo ozbiljnih problema.

Nije svaki med kontaminiran sporama Clostridium botulinum!

Dakle, činjenica da se u nekom medu mogu naći ove spore, ne znači da je svaki med kontaminiran. Takođe, ukoliko već znamo da je naš digestivni sistem sposoban da spreči razvoj bakterija koje se progutaju, ne bi trebalo da se previše brinemo oko upotrebe meda.

Ograničenje u upotrebi meda postoji samo kod dece mlađe od godinu dana, i, naravno kod osoba koje su preosetljive na med ili imaju neregulisan nivo šećera.