Posts Tagged ‘alicin’

Belim lukom protiv tumora i povišenog pritiska.

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Blog

beli-lukBeli luk je jedna od najsvestranijih lekovitih biljaka. Koristi se širom sveta već stotinama godina za široki opseg tegoba. Ceni se i pominje još od prvih zapisa drevnih civilizacija zbog svojih pozitivnih dejstva kod lečenja infekcija, čireva, tumora i crevnih parazita.
Savremena istraživanja su pokazala da beli luk uspešno snižava holesterol u krvi, snižava krvni pritisak, razređuje krv i tako smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara, deluje na mikroorganizme kao prirodni antibiotik.
Beli luk je dokazano moćan antioksidans i otkriveno je da sprečava stvaranje tumorskih ćelija. Poznato je da može pomoći kod lečenja tumora želuca, kože i debelog creva.
Zbog svojih korisnih dejstava beli luk je bio predmet mnogih modernih istraživanja da bi se ustanovilo koja je to supstanca koja je odgovorna za njegovu lekovitost. Kada isečemo ili zgnječimo beli luk iz njega se oslobađa supstanca nazvana alicin. To je komponenta koja daje belom luku karakterističan miris i odgovorna je za snažno farmaceutsko delovanje belog luka. Jedan češanj belog luka je ekvivalentan antibakterijskom dejstvu 1% penicilina.
Beli luk u svom sastavu sadrži 0,5% ulja koja se sastoje iz sumpornih jedinjenja. Njegova sumporna jedinjenja, uz jedinjenja koja sadrže selen i vitamin A čine moćan antioksidans koji štiti ćelijske membrane i DNK od oštećenja slobodnim radikalima i bolesti.
Beli luk je uošteno poznat kao preventiva kod gripa, prehlade i drugih infektivnih bolesti. Istraživanja su još i pokazala da beli luk stimuliše proizvodnju jetrinih detoksikacionih enzima koji neutralizuju karcinogene i druge toksične materije. Takođe, beli luk  se koristi u lečenju crevnih parazita i za lečenje probavnih infekcija.
Dugo godina unazad su se proučavala lekovita svojstva belog luka protiv raka. Došlo se do zaključka da ova biljka ustvari pojačava odbrambene mehanizme organizma u otklanjanju tumorski izmenjenih ćelija. Za fitohemikalije u belom luku se veruje da pojačavaju imunitet, a istraživanje iz 1992. godine je pokazalo da su osobe koje su u svojoj ishrani uvrstile veliku količinu belog luka imale znatno nižu icidenciju raka želuca.
Prirodni dodaci ishrani mogu popraviti mnoge procese u organizmu koji dovode do nastanka kardiovaskularnih bolesti. Beli luk se koristio kao prirodno sredstvo koje smanjuje gustinu krvi i kao prirodni antikoagulans koji razbija krvne ugruške i poboljšava cirkulaciju. Dokazano je da beli luk snižava holesterol i u isto vreme povećava nivo dobrog (HDL) holesterola. Pri tome, beli luk nema neželjenih efekata koji imaju lekovi za snižavanje holesterola. Osim toga, supstance u belom luku nežno snižavaju krvni pritisak i usporavaju sintezu hormona koji prirodno podiže krvni pritisak. Na osnovu ovih saznanja redovnom upotrebom belog luka, hipertenzija se može efikasno korigovati i držati pod kontrolom.
Beli luk ima veliku zdravstvenu vrednost kao potpuno prirodni dodatak ishrani, čije je dugotrajno konzumiranje apsolutno bezbedno, koji uz to pomaže u održavanju dobre cirkulacije, u održavanju ravnoteže šećera u krvi i krvnog pritiska, smanjivanju holesterola u krvi i u popravljanju opšte otpornosti organizma na infekcije. U terapiji infekcija može se koristiti i kao dodatak konvencionalnoj terapiji antibioticima kako bi poboljšao njegovo dejstvo i smanjio pojavu neželjenih efekata.
Takođe, beli luk se pokazao efikasnim u lečenju zapaljenja disajnih puteva (posebno bronhitisa), urinarnih infekcija, akni, astme, upale sinusa, artritisa i čireva.

Sremuš – divlji lek

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Blog

sremusSremuš ili medveđi luk (Allium ursinum) još se zove i “ubica otrova“. Naime, nijedna biljka ne čisti tako dobro sistem za varenje i krv kao sremuš, zbog čega ga treba jesti što češće. U proleće je najdelotvorniji, predstavlja savršeni čistač krvi, žuči i jetre od toksina koji su se tokom zime nataložili u organizmu.
Ima izuzetno jako dejstvo na crevne parazite i sprečava infekcijske upale sluzokože creva. Snižava visok krvni pritisak, sprečava pojavu ateroskleroze, odnosno povoljno deluje na ceo kardiovaskularni sistem. Uz pomoć sremuša moguće je otkloniti glavobolju i nesanicu, olakšati disanje kod bronhitisa. Deluje antibakterijski, a pomaže da rane brže brže zarastaju.
Biohemičari tvrde da je sremuš čak zdraviji od belog luka, a zbog obilja alina koji se pod uticajem kiseonika pretvara u alicin, divlji luk podmlađuje krvne sudove i čini ih elastičnim. Sremuš je bogat i etarskim uljima, vrednim mineralnim solima, šećerom, vitaminom C, karotenom…
Sremuš se od davnina smatra izuzetno lekovitim, a čuveni nemački travar i sveštenik Johan Kincle je posebno isticao njegovu vrednost, naglašavajući da bi ljudi bili potpuno zdravi kada bi ga redovno jeli. Mladi listovi puni vitamina predstavljaju savršenu kombinaciju sa zelenom salatom, a mogu da se koriste i kao dodatak supama i sosovima. Međutim, sa branjem listova prestaje se čim biljka počne da cveta, ali se zato lukovice skupljaju u letnjim i jesenjim mesecima i služe za spravljanje različitih lekovitih preparata. Kod branja listova sremuša i vađenja lukovica treba biti oprezan, zato što je po izgledu sličan mrazovcu, đurđevku i čemeriki.
Za potpuni oporavak organizma i zdrav izgled, potrebno je svakodnevno konzumiranje listova ove biljke u trajanju od dve do tri nedelje. Zanimljivo je da je karakteristični miris poput onog koji ima beli luk kod sremuša prisutan samo dok se jede.
Sremuš sadrži etarsko ulje koje je bogato aliinom, izoaliinom i drugim jedinjenjima sa sumporom. U etarskom ulju je otkriveno oko 20 različitih sastojaka. Biljka takođe sadrži vredne mineralne soli, šećer, belančevine i masti. U mladim listovima ima 20-50mg vitamina C i oko 7% karotena. Osim u svežem stanju, sremuš se najčešće koristi kao vodeno-alkoholni ekstrakt, jer se jedino na taj način zadržavaju njegova lekovita svojstva tokom cele godine.
Dokazano dejstvo sremuša
Snižavanje nivoa triglicerida i holesterola u krvi
Snižavanje povišenog krvnog pritiska
Poboljšanje cirkulacije
Blagotvorno dejstvo na rad srca
Antimikrobno dejstvo (prevencija i ubrzavanje lečenja infekcija – prehlada, grip… )
Antioksidativno dejstvo (vezivanje slobodnih radikala i njihovo izbacivanje iz ćelija čime se usporava njihov proces starenja)
Čišćenje organizma od štetnih materija (produkata nastalih pod uticajem štetnih faktora- pušenje, konzumiranje alkohola, nepravilna ishrana)
Blagotvorno dejstvo kod arterioskleroze, gasrointestinalnih smetnji, bolesti disajnog sistema, hematoma i otvorenih rana koje teško zaceljuju.