Posts Tagged ‘Antioksidansi’

Ostanite zdravi tokom sezone prehlada i gripa!

Written by Tanja Penić on . Posted in Blog

Jesen i hladnije vreme, donose veliki nedostatak vitamina D koji u kombinaciji sa manjom količinom kretanja uzrokuje pad imuniteta. Zbog toga predstavljamo nekoliko načina da ostanete zdravi u sezoni prehlada.
Imunitet predstavlja prirodni obrambeni sistem organizma čiji je glavni zadatak proizvodnja antitela koja ga štite od raznih bolesti. Stručnjaci kažu da upravo u jesen imunitet počinje najviše da slabi zbog raznih činilaca kao što su smanjeni unos tečnosti, znatno manje kretanja i svežeg vazduha nego u letnjim danima, te svakodnevni stres i neuravnotežena ishrana. Užurbani način života takođe uzima svoj danak i odražava se negativno na naše zdravlje.
Ono što svakako možemo učiniti jeste da utičemo na poboljšanje ishrane i povećanje telesne aktivnosti kako bi naš imunitet održali jakim i zdravim čak i za vreme hladnijih jesenjih i zimskih dana.
Najvažnije je konzumirati uravnotežene i zdrave obroke, održavati formu redovnom vežbom i paziti na važne dodatke ishrani koji često mogu da nam nedostaju. To su vitamin C, vitamin D, cink i gvožđe.
Ove namirnice su idealni saveznik za jačanje imuniteta, a tu je i nekoliko trikova za održavanje organizma zdravim.
PEČURKE
Pečurke sadrže vitamin D kojeg nam svima tokom hladnijih jesenjih dana zaista nedostaje. Šampinjoni su i posebno oružje u borbi protiv prehlada jer su bogati antioksidansima, te vitaminom rivoflavinom koji je zaslužan za jak imunitet. Osim toga, šampinjoni i vrganji imaju doista visok udeo proteina i vlakana što je odlično za zdravlje, a sadrže i antiupalna i antioksidativna svojstva što ih automatski svrstava u glavne saveznike u borbi protiv prehlade, gripa, kardiovaskularnih bolesti i sl.
LISNATO POVRĆE
Ako vam hronično nedostaje vitamina i kalcijuma, brokoli, spanać, karfiol i kelj sjajni su izvor beta-karotena i vitamina E i C. Brokoli je vrlo ukusno povrće koje sadrži količinu vitamina C gotovo u jednakoj meri kao i limun. Pripazite kod kuvanja da ga ne prekuvate jer će sva njena nutritivna svojstva nestati u procesu kuhanja. Vrlo je lako svarljiva namirnica, ima antioksidativno delovanje i pomaže kod gripa, prehlade i bronhitisa.
Kelj sadrži velike količine gvožđa, vitamina K, C i kalcijuma i njime se lako može regulisati problem s viškom kilograma. Odličan izvor zdravih nutrijenata je i karfiol koji obiluje vitaminom C i K i vlaknima. Idealan je za kremaste čorbe, a ima i antibakterijsko i antikancerogeno delovanje. Spanać je prepun minerala, kalijuma, magnezijuma i gvožđa, a uz zdravlje očuvaće i poboljšati izgled vaše kože, kose i noktiju zbog visokog udela vitamina B.
GREJPFRUT
Ova zanimljiva namirnica sadrži toliko blagodati za naš organizam da bi trebalo da ga konzumiramo što češće. Sadrži limonoide koji imaju antikancerogena svojstva, a veoma je bogat vitaminom C i vlaknima. Nema puno kalorija, što ga automatski karakteriše kao idealnog partnera prilikom regulisanja viška kilograma i kod postizanja vitke linije. Idealan je saveznik za jačanje imuniteta i u prevenciji prehlade.
ORAŠASTI PLODOVI
U orašaste plodove između ostalih ubrajamo orahe, bademe, lešnike, indijske orahe i pistaće. Iako spadaju u voće, izgledom nimalo ne podsećaju na voćke, a i ne sadrže šećere, već obiluju zdravim masnim kiselinama, vlaknima, vitaminima E i B, pa čak i belančevinama.
Prepuni su antioksidansa, regulišu telesnu težinu i smanjuju upalna stanja. Bademi su odlični za borbu protiv stresa, a na dnevnoj bazi dovoljno je pojesti jednu šaku. Sjajna su zamena za nezdrave grickalice i predstavljaju odličan i zdrav međuobrok.
CRVENO MESO
Crveno meso u koje spadaju svinjetina, govedina, teletina i jagnjetina ima vrlo velik uticaj na zdravlje jer obiluje gvožđem, aminokiselinama, pa čak i vitaminom B. Ipak, trebalo bi ga u organizam unositi vrlo kontrolisano jer uprkos svim pozitivnim nutrijentima, crveno meso zbog zasićenih masnih kiselina kojima obiluje može da uzrokuje povišen krvni pritisak i holesterol ako se uzima više od preporučenog.
ČAJEVI
Crni, zeleni, od đumbira ili od šipka, samo su neki od čajeva koji garantuju snažan i jak imunitet i koji teraju bakterije i viruse u sezoni prehlada.
Reagujte na vreme i iskoristite ove savete kako biste ojačali svoj imunitet pre nego vas napadnu bolesti.
PRIMED 1 APIKOMPLEKS JE PRIRODAN PREPARAT NA BAZI MEDA, POLENA, PROPOLISA, MATIČNOG MLEČA I PERGE.
PRIMED 1 APICOMPLEX se preporučuje;
osobama sa oslabljenim imunitetom
kod hroničnog umora i iscrpljenosti organizma
kod stanja povećanih energetskih i nutritivnih potreba (deca, adolescenti, sportisti, rekonvalescenti.

6 koristi od upotrebe medicinske gljive Cordyceps

Written by Danica Petrovic on . Posted in Kordiceps, Medicincke gljive

Kordiceps predstavlja rod parazitske gljive koja raste na larvi insekata. Kordiceps gljiva je vrlo moćan parazit koji ubija insekte u čijem telu se razvija.

U kineskoj tradicionalnoj medicini kordiceps se vekovima koristi u tretmanu hroničnog umora, bolesti, bolesti bubrega i povećanje seksualne energije.

Od preko 350 poznatih vrsti kordicepsa, dve vrste su najviše u upotrebi, Cordyceps sinensis i Cordyceps militaris.

Nažalost, većina naučnih studija ograničena je na istraživanju na životinjama ili samo in vitro, tako da se na osnovu ovih istraživanje ne mogu utvrditi sva moguća korisna svojstva upotrebe kordicepsa kod ljudi.

Svakako, kordiceps ima veliki broj obećavajućih mogućnosti upotrebe kod ljudi, kako u očuvanju zdravlja, tako i u prevenciji i tretmanu obolelih od različitih bolesti.

  • Kordiceps može da pomogne u unapređenju fizičkih performansi.
    U nekim od dostupnih istraživanja primećen je pozitivan uticaj kordicepsa na poboljšanje fizičkih mogućnosti kod mlađih i starijih rekreativaca. Ipak, kod profesionalnih sportista ovakav uticaj nije potvrđen.

  • Kordiceps usporava proces starenja
    Svakako, proces starenja je fiziološki proces koji se dešava u organizmu čoveka. U nekim situacijama, pod uticajem različitih spoljašnjih faktora koji oštećuju ćelije, ovaj proces može biti “ubrzan”. Aktivni sastojci kordicepsa pokazuju određeno antioksidativno dejstvo koje može da bude značajno u sprečavanju oštećenja nastalih delovanjem slobodnih radikala.

  • Potencijalno dejstvo protiv tumora
    Ovo potencijalno dejstvo proizilazi iz pokazanih antioksidativnih efekata, kao i mogućeg stimulisanja nekih linija imunološkog sistema. U istraživanju na životinjama pokazano je potencijalno pomoćno dejstvo u tretmanu karcinoma, kao i u regulisanju nekih neželjenih efekata hemoterapije, kao što je smanjenje broja leukocita. Svakako, da bi se ovi efekti potvrdili kod ljudi, potrebno je sprovesti više naučnih istraživanja.

  • Kordiceps može da pomogne u tretmanu dijabetesa tip II
    U nekoliko studija na životinjama, primećeno je da primena kordicepsa može da doprinese smanjenju povišenog nivoa šećera u krvi. Takođe, kordiceps bi mogao da pomogne u prevenciji oštećenja bubrežnih ćelija, koje je prateći poremećaj neregulisanog nivoa šećera.

  • Moguće blagotvorno dejstvo na srce
    U kineskoj narodnoj medicini, upotreba kordicepsa se preporučuje kod postojanja aritmija (bilo da je u pitanju usporen ili ubrzan rad srca). Naučnici ovo moguće delovanje obrazlažu sadržajem adenozina, materije koja se nalazi u kordicepsu, a može da ima pozitivne efekte na srce. Takođe, u studijama na životinjama, primećeno je povoljno dejstvo kordicepsa I na nivo ukupnog holesterola i triglicerida, a posebno je korisno dejstvo na smanjenje nivoa “lošeg” LDL holesterola.

  • Kordiceps pomaže u tretmanu zapaljenja
    Aktivni sastojci kordicepsa mogu da ispolje i protivupalno dejstvo. Tako, kordiceps bi mogao da se upotrebljava kad god postoji neko zapaljenje u organizmu. Kordiceps je pokazao protivupalno dejstvo na nivou disajnih puteva u studiji na životinjama, što bi moglo biti od koristi npr. kod obolelih od astme.

Kordiceps je dostupan u više oblika, uglavnom za upotrebu kao dodatak ishrani. Uobičajeno doziranje je 1-3g dnevno, u zavisnosti od uzrasta i potreba. Do sada nema zvaničnih istraživanja bezbednosti primene kod ljudi, ali široko dostupni podaci o viševekovnoj upotrebi u narodnoj medicini nisu pokazala moguće toksićno dejstvo kordicepsa na organizam čoveka.

PRIMED Cordyceps prah možete da pronađete u PRIMED BIO-APOTEKAMA. Više informacija na 011 715 12 65

7 antioksidanasa koji su nam potrebni

Written by Danica Petrovic on . Posted in Ishrana

Antioksidansi su materije koje imaju sposobnost da neutrališu delovanje slobodnih radikala i spreče štetan uticaj koji ovi radikali imaju na zdrave ćelije čovekovog organizma.

Antioksidativnu aktivnost ispoljavaju različite materije čiji glavni izvor uglavnom predstavljaju namirnice biljnog porekla.

  • Vitamin E je liposolubilni vitamin sa antioksidativnim delovanjem. Ima ga u žitaricama, uljaricama (suncokret, bundevino seme, uljana repica i dr.), maslinama i maslinovom ulju. Smatra se da može da pomogne u regulaciji oksidacije LDL “lošeg” holesterola, čijom oksidacijom i taloženjem u zidovima krvnih sudova dolazi do razvoja ateroskleroze.
  • Vitamin C pripada grupi hidrosolubilnih vitamina, a zastupljen u svežem voću i povrću, posebno u citrusima, kiviju. U povrću, najviše ga ima u listu peršuna i paprici. Termolabilan je, tako da se je za dovoljan unos ovog vitamina važno upotrebljavati sveže namirnice bez termičke obrade.
  • Beta karoteni su važni za različite procese u organizmu, a posebno su zastupljeni u “narandžastom” voću i povrću (breskve, kajsije, šargarepa i dr.)
  • Likopen je jedan od biljnih antioksidanasa koji može da ima povoljno dejstvo u prevenciji nekih vrsti karcinoma (karcinom pluća, prostate, dojke). Kuvani paradajz je dobar izvor likopena.
  • Selen je jedan od elemenata sa brojnim ulogama u organizmu. Posebno se izdvaja uticaj selena na funkciju štitaste žlezde. Suplementacija selenom bi trebalo obazrivo da se sprovodi, jer lako dolazi do prekomernog nakupljanja selena, koji može da ima nuspojave (digestivne probleme, opadanje kose, oštećenje noktiju, a u najozbiljnijem slučaju i oštećenje jetre). Selena ima u brazilskom orahu, soji, morskim plodovima, luku, jetri i mesu.
  • Flavonoidi su velika grupa jedinjenja biljnog porekla. Svaka biljka sadrži različitu kombinaciju flavonoida. Flavonoidi se posebno prepoučuju u prevenciji bolesti srca, krvnih sudova, artritisa, malignih bolesti, različith zapaljenja i infekcije. Flavonoide sadrže zeleni čaj, grožđe, crno vino, jabuke, kakao i mnoge druge biljke.
  • Omega 3 i omega 6 masne kiseline se preporučuju zbog povoljnog dejstva na kardiovaskularni i koštano-zglobni sistem i kožu. Mogu da imaju blagotvorno dejstvo kod bolesti srca, artritisa, ekcema, psorijaze i drugih kožnih problema. Posebno su zastupljene u ribi i ribljem ulju.

Najbolji način unosa antioksidanasa, kao i svih drugih nutrijenata, jeste redovna i raznovrsna, zdrava ishrana. Sve namirnice sadrže različite kombinacije nutrijenata za koje se pretpostavlja da upravo u kombinaciji postižu najbolje delovanje. Izolovanjem pojedinačnih aktivnih principa biljaka i njihovom primenom, uglavnom se ne postižu isti rezultati kao kada se upotrebljava cela biljka.

Zato, ukoliko želimo da unesemo sve što nam je potrebno da bi naš organizam pravilno funkcionisao, najbolja preporuka je da se omogući svakodnevni unos svih neophodnih nutijenata putem hrane.

Lavlja griva (Hericium erinaceus) štiti nerve

Written by Danica Petrovic on . Posted in Ishrana, Medicincke gljive

Lavlja griva ili Hericium erinaceus je jedna od medicinskih gljiva posebno popularnih u Kini i Japanu. Gljiva je bele boje, vrlo ukusna, a ukus se poredi sa ukusom jastoga.

Lavlja griva je bogata vlaknima, proteinima i prirodnim prebiotičkim materijama.

Neka od najznačajnijih blagotvornih dejstava Lavlje grive:

  • Povoljno deluje na očuvanje fiziološke mikroflore u digestivnom sistemu. Lavlja griva sadrži materije pogoduju rastu “dobrih” bakterija u crevima. Na ovaj način, lavlja griva povoljno deluje na varenje i sve druge procese koji zavise od očuvanja crevne flore.
  • Zapaljenske bolesti creva, kao što su Kronova bolest i ulcerozni kolitis u osnovi imaju zapaljenje uzokovano različitim faktorima. Određeni aktivni sastojci Hericiuma pokazali su povoljno protivupalno dejstvo i na nivou digestivnog sistema, pa se ova gljiva često preporučuje osobama koje imaju neku od zapaljenskih bolesti creva.
  • Sastojci lavlje grive imaju povoljno dejstvo na nervni sistem, pa se preporučuje i u prevenciji i kao pomoć u tretmanu različitih neurodegenerativnih bolesti.
  • Zbog povoljnog dejstva na nervni sistem i memoriju, upotreba lavlje grive se preporučuje i u prevenciji demencije i Alchajmerove bolesti.
  • Za neke od aktivnih sastojaka hericiuma smatra se da podstiču oporavak omotača nerava. Zbog ovog mogućeg dejstva, upotreba se preporučuje u prevenciji različitih neuropatija (npr. dijabetesna neuropatija) ili nakon neuroloških oštećenja.

Koje nutrijente sadrži lavlja griva?

  • Nekoliko polisaharida koji mogu da deluju blagotvorno na imunološki odgovor
  • Antioksidanse (SOD) koji pomažu u prevenciji oštećenja ćelija
  • Hericenoni su aktivne materije iz Hericijuma za koje se smatra da povoljno deluju na nervni sistem
  • Esencijalne aminokiseline
  • Značajnu količinu kalijuma, cinka, gvožđa, selena i fosfora

PRIMED Hericium erinaceus gljivu u prahu možete da pronađete u PRIMED BIO-APOTEKAMA u Beogradu ili poručite telefonom: 011 715 12 65

 

Oksidativni stres, prvi znak bolesti!

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Blog

vitamincAntioksidansi su najbolji borci protiv oksidativnog stresa, koji često može biti prvi pokazatelj da nešto sa našim organizmom nije u redu i da nam je potrebna stručna pomoć. Može mu se stati na put promenom načina života, upotrebom vitamina i minerala koji deluju kao antioksidansi, a preporučuje se i primena alternativnih metoda lečenja. 
Opasnost po celokupno zdravlje
Oksidativni stres ne utiče samo na ubrzanje starenja već i na nastanak brojnih oboljenja: kardiovaskularnih, infektivnih bolesti, karcinoma, dijabetesa, neurodegenerativnih bolesti, fibroze i hemolize. Kiseonik, pored mnogih blagodeti za naš organizam , u nekim slučajevima mu može doneti i štetu. Štetan kiseonik je onaj u obliku slobodnih radikala, to su molekuli ovog gasa kojima fali jedan elektron. Oni onda pokušavaju da ga uzmu od drugih molekula i tako ih oštećuju, pa u organizmu dolazi do lančane reakcije koja podrazumeva nakupljanje slobodnih radikala. Štetno dejstvo slobodnih radikala neutrališu antioksidansi, kojih nema u našem organizmu, ali ih možemo uneti preko hrane. Ako je slobodnih radikala u telu toliko da ih antioksidansi ne mogu neutralisati, govorimo o oksidativnom stresu.
Šta su zapravo antioksidansi.
Antioksidansi su biološki aktivne materije koje deluju na nekoliko načina. Onemogućavaju stvaranje novih slobodnih radikala u organizmu, ali i neutrališu one već stvorene. Takođe, oni mogu sanirati oštećenja na ćelijama koja su izazvali slobodni radikali.
Umor, znak za uzbunu.
Umor i nervoza su često prvi simptomi oksidativnog stresa. Prate ga malaksalost, ubrzano zamaranje i bezvoljnost, kao i gubitak motivacije, nesanica, ubrzan rad srca, uz gotovo neprimetne oscilacije krvnog pritiska. Nivo oksidativnog stresa se dijagnostikuje različitim metodama. Prvo treba uraditi osnovne biohemijske analize, poput krvne slike, elektrolita, analiza koje ukazuju na rad jetre i bubrega. Meri se nivo šećera u krvi, a procenjuje se i efikasnost enzima koji se proizvode u našem telu i neutrališu dejstvo slobodnih radikala. Na veliku koncentraciju slobodnih radikala u telu mogu uticati izloženost UV zracima, boravak na zagađenom vazduhu, pušenje, nezdrava ishrana i određeni lekovi.
Analize nisu dovoljne
Oksidativnom stresu se ne može pristupiti kao drugim oboljenjima. Lekar mora sagledati sve faktore, i to tako što svakog pacijenta posmatra ponaosob. nema univerzalne terapije, a može se razmotriti i mogućnost kombinacije alternativnih metoda lečenja koje mogu biti odlična dopuna konvencionalnoj medicini. Potom se procenjuje je li neophodna promena načina života, te koji vitamini i minerali mogu pomoći da se ponovo uspostavi ravnoteža u organizmu. Treba da prođu najmanje tri meseca da bi se obnovila aktivnost enzima koji neutrališu dejstvo slobodnih radikala. Tada je ponovo potrebno uraditi analize i proceniti da li su propisani antioksidansi postigli očekivan efekat.
Brojne mogućnosti prevencije.
Oksidativni stres, a samim tim i brojna oboljenja, mogu se prevenirati na mnogo načina. Neophodno je da osoba bude smirena, opuštena i zadovoljna, te da se što više druži sa prirodom. Što se ishrane tiče, preporuka je uzimati što više voća i povrća, ribe, a izbegavati rafinisane šećere, belo brašno i prerađene namirnice. Pojedine metode i preparati alternativne medicine bi mogle pomoći ne samo u prevenciji već i u regulaciji postojećeg oksidativnog stresa.
PRIMED 13 KordicepsPrimed 13 kordiceps je prirodni preparat na bazi meda i gljive kordiceps. Kordiceps ima izraženo antioksidativno dejstvo, čime štiti ćelije organizma od raznih toksičnih oštećenja i dejstva slobodnih radikala. Kordiceps poseduje veliku antioksidansnu sposobnost, jer u sebi ima ogromne količine betakarotena, vitamina E i C, minerala-selena i cinka, ubikinona (koenzim Q10), imunomodulatornih polisaharida i drugih sastojaka koji su poznati kao borci protiv oksidativnog stresa.

Ječmena trava

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Ishrana

ječmena travaJečmena trava se sa punim pravom može nazvati “super hrana”. Bogata je različitim fitonutrijentima, a prednosti korišćenja u svakodnevnoj ishrani su mnogostruke.

  • Izraženo antioksidativno dejstvo
    Ječmena trava ima impresivno antioksidativno dejstvo. Zaštitno dejstvo protiv oštećenja izazvanih oksidativnim stresom pomaže u prevenciji različitih oboljenja.
  • Ulcerozni kolitis
    Ječmena trava ima povoljno dejstvo na ublažavanje tegoba koje prate ulcerozni kolitis. Stimuliše razmnožavanje “dobrih” bakterija, uspostavlja normalnu crevnu floru, smanjuje zapaljenje, a povoljno deluje i na probavu i oslobađanje organizma i creva od toksina iz hrane.
  • Detoksikacija
    Ječmena trava je odlično sredstvo za detoksikaciju organizma, uključujući i povoljno dejstvo na uklanjanje teških metala. Ovo dejstvo pomažu elementi kao što su cink, selen i bakar. Takođe, i hlorofil i beta karoten pomažu uklanjanje otpadnih materija.
  • Imunološki odgovor
    Ječmena trava je bogata vitaminima A, E, B1, B2, B3, B6, C, K i folnom kiselinom. Od minerala sadrži magnezijum, fosfor, kalijum, gvožđe, cink, kalcijum. Pored toga, sadrži visok procenat aminokiselina. Ovakav nutritivni sastav omogućava organizmu pravilno funkcionisanje i izgradnju elemenata imunološkog sistema koji se bore protiv različitih infekcija.
  • Prevencija malignih bolesti
    Usled izraženih antioksidativnih efekata, prah ječmene trave može se koristiti i u prevenciji teških bolesti, kao što su razne vrste karcinoma.
  • Bolesti zavisnosti
    Prisustvo glutaminske kiseline povoljno utiče u tretmanu odvikavanja od različitih materija, uključujući alkohol, cigarete, kafa, pa čak može uticati i na smanjenje potrebe za slatkišima.
  • Održavanje acido-bazne ravnoteže
    Ječmena trava pripada alkalnim namirnicama, može doprineti održavanju normalne kiselo-bazne ravnoteže.
  • Regeneracija ćelija
    Neki od sastojaka praha ječmene trave blagotvorno deluju na stimulisanje obnove ćelija, uključujući i koštanu srž u kojoj se proizvode krvne ćelije. Takođe, može podsticati i zdraviji i lepši izgled kože.

Prah ječmene trave možete naći u PRIMED bio-apotekama u Beogradu ili poručiti telefonom. Za sve dodatne informacije pozovite nas na 11/715-12-65.

Brusnica- čuva srce, leči bešiku.

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Blog

brusnica-sok-odPre nekoliko godina svet je potpuno poludeo za malom crvenom bobicom koja je preko noći postala prirodni lek za mnoge bolesti.
Odlična za detoksikaciju
Vlakna koja se nalaze u brusnici su dobrobit ovog voća. Konzumacija jedne porcije brusnica omogućava unos 20% dnevne preporučene količine vlakana, čime se telo ispira i oslobađa toksina. Brusnica je bogata mineralom manganom, a takođe u 100gr brusnice se nalazi oko 24% dnevne količine potrebnog vitamina C, kao i vitamin E u obliku alfa-tokoferola, jedine forme ovog moćnog antioksidansa koji se aktivno zadržava u ljudskom organizmu.
Štiti od raka i srčanog udara
Brusnica je izuzetno bogata antioksidansima, kao što su oligomerni proantocijanini i antocijanidinski flavonidi (daju ovom voću svetlocrvenu boju), koji imaju jedinstvene osobine i pozitivno utiču na zdravstveno stanje organizma. Neki od antioksidanasa u brusnici sadrže i komponente koje sprečavaju bolesti srca i srčani udar, tako što sprečavaju da se loš holesterol nataloži u krvnim sudovima. Drugi antioksidanti, poput polifenola, štite organizam od tumora, naročito od malignog tumora dojke.
Leči urinarne infekcije.
Sok od brusnice je poznat po svojoj efikasnosti u lečenju infekcija urinarnog trakta, jer sprečava bakterije da se zalepe za zidove bešike i mokraćne cevi. Takođe, brusnica čuva desni i sprečava karijes, tako što onemogućava bakterijama u usnoj duplji da se zalepe za površinu zuba. Ipak, treba biti oprezan, jer sok od brusnice sadrži oksalnu kiselinu koja može da potencira dejstvo antikoagulantnih lekova, pa pacijenti sa mokraćnim kamencima i oni na terapiji varfarinom treba da ograniče njegov unos.
Primed 9Primed 9 brusnica prirodan preparat, napravljen po proverenoj recepturi, na bazi meda, brusnice i lekovitog bilja. Ne sadrži veštačke boje, konzervanse i druge aditive.Ometa vezivanje bakterije E. coli za sluzokožu urinarnih puteva, čime smanjuje mogućnost razvoja infekcije. U slučaju već prisutne infekcije, pospešuje bržu eliminaciju bakterija i oporavak organizma. Redovnom upotrebom preparata postiže se blagotvorno dejstvo na funkcionisanje imunološkog sistema organizma.

Artičoka kraljica detoksikacije

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Blog

artičokaInteresovanje za ovo povrće sve više raste, što zbog prijatnog ukusa ove biljke, što zbog njenih lekovitih svojstava i blagotvornog uticaja na holesterol i probavu.
Od svih delova artičoke, najmanje je delotvoran onaj koji se koristi u kulinarstvu-plod, dok je oststak biljke izuzetno lekovit, ali se zbog gorčine ne koristi za jelo. Od lišća artičoke , bilo svežeg ili sušenog, spremaju se čaj i ekstrat. Danas se u medicinske svrhe najviše koristi suvi ekstrat lišća.
Lek za žuč i jetru
Davno su naučnici zapazili da artičoka podstiče širenje žučnih kanala i izlučivanje žuči, da povoljno deluje na prokrvljenost i regeneraciju tkiva jetre, ali i smanjuje mogućnost zastoja protoka žuči i zadržavanje toksina u njoj. Cinarin iz artičoke toliko je efikasan da ga u nekim državama koriste kao deo terapije za žučne kamence. Takođe, služi kao zaštita jetre od posledica prekomernog konzumiranja alkohola. Budući da sastojci iz ove biljke mogu da pokrenu postojeći kamen u žučnoj kesi, ne treba je koristiti u slučaju opstrukcije žučnih puteva, ukoliko postoji pesak ili kamen u žuči.
Snižava holesterol
Artičoka snižava loš holesterol LDL i istovremeno podiže nivo dobrog, HDL holesterola. Ovako postiže prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Za razliku od lekova iz grupe statina, ovo povrće ne smanjuje sintezu holesterola, nego pojačava njegovu razgradnju. Cinarin i seskviterpen-lakton iz artičoke zaslužni su za njen povoljan uticaj na zdravlje srca i krvnih sudova, te sprečavaju razvoj infarkta, ateroskleroze, angine pektoris i moždanog udara.
Za detoksikaciju
Ova mediteranska biljka se od davnina koristi za čišćenje organizma, najbolje u rano proleće. Tretman se preporučuje svima, a naročito osobama koje dugo koriste lekove, onima koji su izloženi toksičnim materijama na radnom mestu, kao i alergičnim ljudima svih uzrasta.
Za bolesti debelog creva i bolju probavu
Izvesna pozitivna dejstva ova biljka pokazuje i u slučaju različitih problema sa debelim crevom, uključujući upale i oštećenja sluzokože. Kliničko ispitivanje 297 dobrovoljaca u Nemačkoj pokazalo je vidno poboljšanje u čak 97% slučajeva. Dokazano je da je artičoka daleko delotvornija od bilo kog drugog lekovitog preparata. Takođe, ona je blagi laksativ i može biti od pomoći u slučaju opstipacije. Smanjuje mučninu, nadutost i stomačne bolove, a pomaže i u varenju teško svarljive hrane. Poboljšavanje obično nastaje nakon dve do osam nedelja primene preparata.
Kako sadrži vrlo malo kalorija, a obilje vlakana, pogodna je za osobe koje žele da smršaju. Bogata je inulinom, koji je delimično svarljiv, te ne utiče na nivo glukoze u krvi, što je važno za dijabetičare. Takođe, pojačava osetljivost na insulin i tako omogućava bolju kontrolu šećera u krvi.
Dobar izvor folne kiseline
Artičoka je dobar izvor folne kiseline, te je korisna za trudnice i žene koje planiraju trudnoću. Od vitamina i minerala treba istaći vitamine B, C i K, zatim bakar, kalcijum, gvožđe, kalijum, magnezijum i fosfor. Takođe, sadrži antioksidanse cinarin, silimarin i feruličnu kiselinu i u manjim količinama beta -karoten, lutein i zeaksantin.

Prolećni umor-bolest ili nešto drugo?

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Blog

zimski-umorS prvim prolećnim danima, kada sunce grane, trebalo bi da imamo više energije i da se osećamo bolje i odmornije. Međutim, kod nekih ljudi se baš tada ispoljavaju tegobe u vidu umora i bezvoljnosti. O čemu se zapravo radi i zbog čega se to dešava?
Reč je o takozvanom prolećnom umoru. Prolećni umor je stanje kada se organizam nakon zime prilagođava vremenskim promenama, višoj temperaturi vazduha i dužim danima. Najčešći simptomi prolećnog umora su malaksalost, pospanost, slaba koncentracija, razdražljivost, depresivnost, glavobolja i brzo zamaranje.
Manjak vitamina i minerala.
Iako ne postoji opšteprihvaćeno objašnjenje za pojavu prolećnog umora, smatra se da je glavni krivac nedostatak vitamina (naročito B kompleksa i C vitamina) i minerala usled jednolične zimske ishrane koja se bazira uglavnom na prekomernom unosu mesa i nedovoljnih količina voća i povrća u organizam. Još jedan od uzroka je nedovoljna količina tečnosti koja se unosi zimi u organizam, pa se telo teže oslobađa štetnih materija, što doprinosi osećaju malaksalosti.
Fizička neaktivnost je takođe jedan od razloga za pojavu prolećnog umora, jer je on često povezan sa povećanjem telesne težine tokom zimskih meseci, što dodatno opterećuje već ionako oslabljeno telo.
Probleme u vidu prolećnog umora izaziva i čest boravak u zatvorenim prostorijama tokom zime, slabije izlaganje suncu i shodno tome, nedostatak vitamina D.
Tu je i privikavanje organizma na vremenske prilike koje se uveliko razlikuju od onih zimi. Organizam se sporo adaptira na atmosferske promene karakteristične za proleće (duži dani, toplije, promenljivo vreme, niži vazdušni pritisak).
Najzad, stres, duvan, alkohol povećavaju dejstvo slobodnih radikala, čestica koje oštećuju organizam na nivou ćelije i direktno se suprostavljaju antioksidansima, na prvom mestu C vitaminu.
Bolest ili nešto drugo?
Bez obzira što skoro svaka druga osoba ima problema sa prolećnim umorom, koji bez sumnje remeti svakodnevne aktivnosti, ovo stanje nije definisano kao bolest, pa samim tim ne postoje ni specifični dijagnostički testovi za njegovo otkrivanje. Iako neke bolesti imaju slične simptome, najčešće nema potrebe za laboratorijskim analizama i dijagnostikom ukoliko tegobe ne traju duže od 4 nedelje. U suprotnom, potrebno je javiti se lekaru da bi se isključile druge bolesti koje takođe mogu dovesti do malaksalosti (anemija, hipotireoza, srčana insuficijencija, infekcije…).
Prolećni i hronični umor- dva različita stanja.
Prolećni umor podjednako pogađa osobe oba pola i svih starossnih grupa, a tegobe mogu imati i sasvim zdravi ljudi i oni koji pate od neke hronične bolesti. Tegobe uzrokovane ovim stanjem podsećaju na depresiju. Tokom zime se smanjuje lučenje serotonina, neurotransmitera zaslužnog za dobro raspoloženje, pa je i to jedan od razloga što se ljudi u proleće osećaju bezvoljno i melanholično. Kod većine osoba sa takvim simptomima nije reč o pravoj depresija, mada postoji neka povezanost na hemijskom nivou.Prolećni i hronični umor ne treba mešati, to nije isto stanje. Hronični umor nije povezan sa godišnjim dobom i traje znatno duže od prolećnog.
Kako ga pobediti?
Prolećni umor nestaje posle nekoliko nedelja, ne zahteva lečenje, ali se savetuju zdrava ishrana, dovoljno tečnosti, fizička aktivnost, redovan san i boravak na svežem vazduhu. Ovo će ublažiti tegobe i skratiti njihovo trajanje.

Bosiljak kao prevencija nastanku raka i starenju

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Blog

bosiljakBosiljak je u medicini poznat po tome da ima jaka antioksidativna svojstva. Antioksidansi u bosiljku štite naše telo od oštećenja izazvanim slobodnim radikalima, sprečavajući starenje ćelija i nastanak malignih ćelija u organizmu. Antioksidansi su deo zdrave ishrane čoveka i bosiljak je njihov bogat i pouzdan izvor.
Jedan od antioksidanasa iz bosiljka je beta-karoten. Beta-karoten, koji se u organizmu pretvara u vitamin A, sprečava oksidaciju holesterola u krvnim sudovima i tako štiti srce i krvne sudove. Oštećenja ćelija putem slobodnih radikala dovode u organizmu do mnogih bolesti, uključujući astmu, osteoartritis i reumatoidni artritis. Beta karoten iz bosiljka je odličan za prevenciju ovih bolesti.
Bosiljak štiti srce i krvne sudove
Bosiljak je dobar izvor vitamina B6 i magnezijuma. Vitamin B6 sprečava nakupljanje potencijalno opasnog molekula homocisteina. Magnezijum pozitivno utiče na zdravlje kardiovaskularnog sistema pomažući opuštanju mišića i krvnih sudova. Tako poboljšava protok krvi i smanjuje rizik od nepravilnog srčanog ritma. Magnezijum jača srčani mišić i deluje preventivno protiv infarkta.
Prirodni antibiotik bosiljak
Ulje bosiljka pozitivno utiče na imunitet, što su dokazala i neka istraživanja. Sveži listovi bosiljka i ulje bosiljka imaju antibakterijska i antiseptička svojstva i mogu se koristiti u lečenju infekcija u organizmu. Bosiljak možete koristiti i lokalno, listove bosiljka previjte na ranu i tako sprečite bakterijsku infekciju.
Bosiljak kao začin
Specifični miris bosiljka se slaže sa različitim vrstama jela i stoga se koristi u najrazličitijim kuhinjama sveta. Da bi se sačuvao njegov jedinstveni ukus i hranljivi sastojci, najbolje ga je dodati jelu na samom kraju kuvanja. Kada ste u mogućnosti, uvek koristite svež bosiljak jer ima mnogo više nutritivnih materija i intenzivniji ukus od sušenog bosiljka.