Posts Tagged ‘insulin’

Dijabetes i osteoporoza: koja je veza?

Written by Danica Petrovic on . Posted in Osteoporoza

Dijabetes melitus tip I (DM tip I) može biti povezan sa smanjenom gustinom kostiju, iako još uvek nije utvrđeno na koji način. DM tip I obično počinje u detinjstvu ili ranoj adolescenciji, kada je još uvek aktuelan rast i razvoj kosti. Rast i razvoj kostiju se završava oko 30. godine. Postoje određeni podaci koji govore u prilog tome da osobe sa dijabetesom dostignu manju gustinu kostiju, pa se samim tim povećava rizik za nastanak osteoporoze u kasnijem životu.

Kako su autoimune bolesti sklone udruženom javljanju, kod nekih osoba može da postoji prisutna celijakija, koja ometa normalno apsorbovanje kalcijuma i drugih nutrijenata neophodnih za pravilnu izgradnju koštane mase.

Istraživanja takođe pokazuju povećan rizik od fraktura kostiju kod žena sa DM tip I. Ovo se objašnjava češćim padovima, usled progresivnog smanjenja vida, nastalog kao komplikacija DM.

Veća telesna masa može pozitivno uticati na gustinu kostiju. Kako je povećana telesna težina obično prisutna kod osoba sa DM tip II (insulin nezavisni), dugo se smatralo da ove osobe imaju manji rizik za razvoj osteoporoze. Međutim, skorija istraživanja nisu pokazala razliku u učestalosti fraktura između osoba sa DM tip I i tip II.

Pretpostavlja se da je nedostatak, odnosno nedovoljna osetljivost ćelija na insulin jedan od razloga za povećanje rizika od razvoja osteoporoze.

Nefropatija kod dijabetesa

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Blog, bolesti, Kordiceps

nefropatija i dijabetes

Kako funkcionišu bubrezi?

Bubrezi su organi koji filtriraju suvišne produkte metabolizma i toksine iz krvi i održavaju homeostazu. Većina ljudi ima dva bubrega, ali postoje i ljudi koji funkcionišu dobro i sa samo jednim bubregom. Bubrezi su veličine pesnice i zauzimaju prostor u blizini sredine leđa, ispod grudnog koša. Krv se stalno obrađuje preko bubrega i filtriraju se određene supstance. Oni proizvode oko 2 litre urina dnevno, čiji je rezervoar bešika. Kada je bešika puna, uriniranjem se organizam oslobađanja ove filtrirane tečnosti.

Dijabetes i bubrezi

Dijabetes je bolest u kojoj se insulin ili ne proizvodi (tip 1) ili postoji insulinska rezistencija u organizmu  (tip 2). Glukoza ulazi u krvotok iz svarene hrane. Insulin je hormon koji omogućava glukozi da napusti krv i ulaz u ćelije. Glukoza snabdeva ćelije energijom koja im je neophodna za funkcionisanje. Ako nema insulina, odnosno ako postoji rezistencija na insulin, glukoza se zadržava u krvi i ćelije ne mogu da je koriste.

Komplikacije

Dugotrajno povišen nivo glukoze u krvi oštećuje male krvne sudove u celom telu, ne samo krvne sudove bubrega, već i nerava, mišića, očiju i srca. Neuropatija, retinopatija i kardiovaskularne bolesti su komplikacije dijabetesa. Dobra kontrola nivoa glukoze u krvi smanjuje rizik ili sprečava nastanak ovih komplikacija. Provera šećera u krvi nekoliko puta na dan je dobar način da se postigne dobra kontrola.

Oštećenje bubrega

Bubrezi se sastoje od miliona sićušnih filtera nazvanih nefroni. Nefroni su u kontaktu sa okolnim krvnim sudovima. Tokom vremena zbog povišenog nivoa glukoze dolazi do oštećenja krvnih sudova unutar bubrežnog tkiva . Ovo utiče na bubrežnu sposobnost filtracije krvi. Materije koje se obično izlučuju urinom, ostaju u krvi i izazivaju ozbiljne probleme. Obično su potrebne godine da se oštećenje bubrega razvije.

Visok krvni pritisak

Visok krvni pritisak može biti pokazatelj da se funkcija bubrega  pogoršava. Visok krvni pritisak može takođe ubrzati oštećenje bubrega. Lekovi za krvni pritisak se obično propisuju da bi krvni pritisak bio na prihvatljivom nivou, kako bi se usporilo napredovanje oštećenja. Obično se kombinacijom lekova održava normalan krvni pritisak. ACE ( angiotenzin – konvertujući enzim) inhibitori i ARB ( angiotenzin receptor blokatori) su najčešće propisani lekovi.

Kreatinin

Kreatinin je produkt metabolizma koji se obično filtrira iz krvi i izlučuje urinom. Kada bubrežna funkcija počne da opada, nivo kreatinina u krvi raste. On je pokazatelj bubrežne funkcije i iz tog razloga se prati nivo kriatinina u krvi. Normalan nivo je obično između 0,6 i 1,2 mg / dl. Postoje minimalne razlike izmedju labarotarija. Vrednosti iznad 1,2 , pokazuju da funkcija bubrega opada. Nivo kreatinin se dobija jednostavnim testom krvi.

Urea

Urea je još jedan pokazatelj bubrežne funkcije koji lekari prate. Cirkulacijom proteini dolaze do ćelija. Ćelije koriste proteine i odbacuju nepotrebne delove molekula. Produkt metabolizma proteina se naziva urea. Obično se urea filtrira iz krvi preko bubrega. Urea takođe sadrži azot. Ako bubrezi ne rade pravilno urea i azot se zadržavaju u krvi. Vrednosti preko 20 mg / dl su pokazatelj smanjenog rada bubrega.

Insuficijencija bubrega

Insuficiencija bubrega je poslednji stadijum bolesti bubrega. Kada bubrezi pravilno funkcionišu, toksini ili otpadni proizvodi metabolizma mogu da se eliminišu iz organizma. Kada svi ti otpadni proizvodi  metabolizma i dalje cirkuliše u krvi, postaju toksični za organizam. Insuficijencija bubrega je poslednji stadijum bolesti bubrega. Osobama sa insuficijencijom bubrega neophodna je dijaliza ili transplatacija kako bi im se produžio život.

Dijaliza

Hemodijalizu sprovodi kvalifikovano osoblje u zdravstvenoj ustanovi, 3 puta nedeljno. Proces traje 3-4 sata i tokom tog vremena, krv pacijenta se šalje kroz mašinu koja je filtrira i vraća natrag u krvne sudove. Za pristup se hirurški ugrađuje u venu trajni šant.

Peritonealnu dijalizu mogu sprovoditi pacijenti u svojim kućama. To zahteva visok nivo posvećenosti i sprovodi se svaki dan. Obe vrste dijalize pomažu da se produži život .

Transplatacija

U pojedinim slučajevima je indikovana transplatacija bubrega. Novi bubreg preuzima funkciju nefunkcionalnih bubrega. Nakon transplantacije imunosupresivni lekovi moraju se uzimati doživotno, kako bi se sprečilo odbacivanje organa.

Smanjenje rizika

Obzirom da razvoj bolesti bubrega može trajati godinama, ljudi sa dijabetesom mogu na više načina uticati na prevenciju ovog oboljenja:

  • Stroga kontrola nivoa glukoze u krvi može sprečiti ili umanjiti dugoročnu štetu na krvnim sudovima ne samo u bubrezima, već i u drugim delovima tela.
  • Krvni pritisak treba održavati na ili ispod 130/85 uz redovno uzimanje lekova.
  • Regulisati holesterol i i telesnu  tezinu.
  • Ostaviti duvan.

Sve ovo može dugo održati pravalnu bubrežnu funkciju.

Primed Kordiceps ima  pozitivno dejstvo na bubrežno tkivo. Aktivni sastojci ove gljive pospešuju regeneraciju bubrežnih ćelija, štite bubrežno tkivo od toksičnih materija I podstiču njihovo izlučivanje, pospešuju razmenu supstanci unutar bubrežnog tkiva i na taj način doprinose boljem funkcionisanju ovih organa.

Kordiceps kontroliše nivo šećera u krvi, pa ga koriste dijabetičari i osobe koje imaju povišen rizik od dobijanja dijabetesa. On poboljšava metabolizam šećera u krvi i povećava insulinsku osetljivost pojedinca.

kordiceps

Preparat Primed Kordiceps možete kupiti u Primed biljnim apotekama ulica Vojvode Stepe 120, Primed Biošop, ulica Knez Mihajlova 21a, TC Milenijum, lokal 54, Primed Biošop 2, ulica Jurija Gagarina 151g, TC Piramida ,lokal10.

Telefoni za informacije: 0113912431, 0113288948, 0112168073