Trovanje hranom

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Blog, bolesti

trovanje hranom

Bolovi u stomaku i mučnina izazvani određenim mikrobima obično se nazivaju trovanje hranom. Trovanje hranom može izazvati jake bolove, mučninu i dijareju kod obolelih. Povraćanje i dijareja mogu dovesti organizam do stanja ozbiljnih dehidratacije.

Uzroci trovanja hranom

Mnogo različitih bakterija može uzrokovati trovanje hranom. U kuvanoj hrani ostavljenoj na sobnoj temperaturi više od dva sata mogu se razmnožiti bakterije. U većini slučajeva, bakterije ne menjaju boju hrani niti stvaraju specifičan miris.

Većina sirove hrane koju kupujemo je kontaminirana bakterijama. Ovo su jedne od najčešći tipova bakterija koje izazivaju trovanje hranom:

Salmonela

Trovanje salmonelom dovodi do infekcije poznate kao salmoneloza. Salmoneloza se češće javlja leti nego zimi. Deca se češće zaraze salmonelom. Mala deca, starije osobe i osobe sa oslabljenim imunitetom su u najvećem riziku.

Simptomi se obično javljaju 12 do 72 sata nakon infekcije, traju  4 do 7 dana  a većina osoba se oporavi bez lečenja. Zbog izražene dijareje bolesnik nekad mora biti hospitalizova. U ovim slučajevima, Salmonela se može širiti iz creva kroz krvotok do drugih delova tela, što može dovesti do smrtnog ishoda ako se oboleli ne leči antibioticima.

Kod blažih oblika salmoneloze oporavak je potpun, iako može potrajati nekoliko meseci pre nego što se  creva uspostave normalan rad. Mali broj osoba sa salmonelozom će razviti bolove u zglobovima, iritacije oka i bolno mokrenje. Takozvani Reiterov sindrom, može trajati mesecima ili godinama i može dovesti do hroničnog artritisa. Upotreba antibiotika ne utiče na to da li će oboleli kasnije razviti artritis.

Bakterije iz skupine Salmonella najčešće se nalaze u mesu, jajima i mleku. U hrani se brzo razmnožavaju, pri čemu se organoleptičke osobine hrane primetno ne menjaju, pa nije moguće tokom konzumiranja hrane uočiti njenu neispravnost i opasnost od trovanja. Kod ovog trovanja radi se o alimentarnoj toksiinfekciji, jer je organizam izložen delovanju virulentnih klica zajedno sa endotoksinima. Ova su trovanja česta i iz godine u godinu sve je više slučajeva trovanja hranom. Zaštita od ove toksiinfekcije obuhvata stalnu veterinarsku kontrolu, kako žive stoke tako i mesa, kontrolu osoblja koje je direktno u kontaktu s namirnicama radi otkrivanja kliconoša, izgradnju higijenskih objekata u kojima se namirnice proizvode, rigoroznu kontrolu higijenskih mera, čuvanje namirnica na nižim temperaturama, uništavanje glodara i insekata, izbegavanje podgrevanja namirnica.

Šigela

Šigeloza ili bacilarna dizenterija je akutna crevna infekcija, uzrokovana mikroorganizmima iz roda Shigella. Izvor infekcije su izlučevine inficiranih osoba ili rekonvalescentnih kliconoša. Infekcija se direktno širi fekalno-oralnim putem, a indirektno kontaminiranom hranom ili kontaminiranim neživim predmetima. Radnici koji rade u kuhinjama, a zaraženi su šigelom mogu uzrokovati epidemije u restoranima. Muve mogu poslužiti kao mehanički vektori. Epidemije se najčešće pojavljuju u uslovima prenaseljenosti sa neadekvatnom higijenom okoline. Šigeloza je naročito česta kod mlađe dece koja žive u endemskim područjima; kod odraslih je bolest obično manje teška. Rekonvalescenti i subklinički kliconoše mogu biti značajan izvor infekcije, no pravo dugotrajno kliconoštvo je retko.

Kod ove infekcije daju se antibiotici jer oni skraćuju trajanje bolesti i smanjuju stopu recidiva. Prirodni tok bolesti je 2-3 dana. Cilj je nadoknaditi tečnost i elektrolite koji su izgubljeni dijarejom. Ljudi koji uzimaju diuretike (lekove za izmokravanje) moraju biti posebno pažljivi kod dijareje i ponekad po preporuci lekara moraju prekinuti ovu terapiju.

Escherichia coli ( E coli )

Ova bakterija se normalno nalazi svuda u prirodi, uključujući i probavni trakt ljudi i drugih kičmenjaka. Escherichia coli je često uzročnik i probavnih i urinarnih infekcija. Posebno opasan soj Escherichia coli je enterohemoragijska Escherichia coli ili skraćeno EHEC. EHEC se povezuju sa epidemijama nakon konzumiranja nedovoljno pečenog mlevenog mesa, nepasteriziranog soka od jabuke ili jabukovače, salate, salame ili nepasteriziranog mleka. Neke epidemije povezane su sa zagađenom bunarskom vodom i neprikladno dezinfikovanim bazenima. Ovaj soj Escherichia coli stvara toksine po strukturi i učinku slične toksinima šigele. Ti toksini mogu uništiti sluznicu creva, uzrokovati anemiju, grčeve u želucu, krvave stolice i ozbiljne komplikacije nazvane hemolitičko-uremički sindrom (HUS). HUS može dovesti do prestanka funkcije  bubrega. Deca su posebno osetljiva na ovu komplikaciju. Nosioci ove bakterije su goveda, ali i druge domaće i divlje životinje. Ptice takođe mogu biti nosioci ove bakterije.

Simptomi trovanja hranom

Najčešći simptomi trovanja hranom:

  • bol u stomaku i grčevi
  • mučnina
  • povraćanje
  • dijareja
  • groznica
  • dehidratacija

Oboleli treba da pozovu hitnu pomoć  ukoliko imaju bilo koji od sledećih simptoma, sa ili bez gastrointestinalnih simptoma:

1.Bol u grudima

2.Znaci šoka

  • slab ili ubrzan puls
  • plitko disanje
  • hladan, lepljiv znoj,
  • bleda koža
  • drhtavica

3.Znaci teške dehidratacije

  • suva usta
  • lepljiva pljuvačka
  • smanjeno lučenje urina
  • vrtoglavica
  • umor
  • upale oči
  • nizak krvni pritisak
  • ubrzan rad srca i disanje

4.Konfuzija 

Tags: , , , , , ,