Ugljeni Hidrati

Written by Stanko Nikolic on . Posted in Blog

sace Oni su glavni izvor energije za sve funkcije tela i brzo stvaraju kalorije. Sa hemijske tačke gledišta, njihovi molekuli sastavljeni su od ugljenika, vodonika i kiseonika. Ugljeni hidrati se delc u tri grupe: monosaharidi. disaharidi i polisaharidi. Prve dve grupe nazivamo šcćeri.

Podele: Monosaharidi se sastoje od jednog molekula. Organizam ih može neposredno i brzo apsorbovati. Najčešći monosaharidi u prirodi su glikoza (dckstroza) i fruktoza (Ievuloza). Oba su sastavljena od istovetnih atoma, ali imaju drugačiju strukturu. Glikozu i fruktozu možemo pronaći u svežem voću i u medu. Disaharidi. To su ugljeni hidrati koji se sastoje iz dva molekula monosaharida. Da bi ih organizam upotrebio, moraju se razložiti na dva osnovna molekula. Tu funkciju obavljaju enzimi za vreme varenja.

Najčešći disaharidi su: Saharoza ili šećerna trska. Saharozu možemo naći i u repi, banani, ananasu i drugom voću. Ona nastaje spojem molekula glikoze i fruktoze, koji prilikom sjedinjenja gube molekul vode.Maltoza se nalazi posebno u ječmenom sladu i drugim žitaricama. Sastoji se iz dva molekula glikoze, Laktoza se nalazi u mleku sisara. u odnosu od40g!1 u kravljem mleku, a 55g!1 u majčinom mleku. Njen molekul je rezultat kombinacije dva monosaharida: glikoze i fruktoze. Polisaharidi. To su složeni ugljeni hidrati, čiji je molekul spoj mnogih monosaharida, uglavnom glikoze. Oni se mogu pronaći u zrnu žitarica (pšenica, pirinač, ječam, kukuruz) i u krtolama (krompir, repa). Postoje četiri vrste polisaharida ili složenih ugljenih hidrata: Skrob: njegov molekul je sastavljen iz dugog lanca molekula glikoze, spojenih na poseban način. Možemo ga naći u sernenu, korenu, krtolama. lišću i voću. On je osnovni sastojak brašna. Skrob proizvode samo biljke. Životinje i čovek ga koriste na taj način što za vreme varenja razdvajaju različite molekule glikoze od kojih je sastavljen. Ovaj proces obavljaju enzimi zvani amilaze, koje luče pljuvačne žlezde i naročito pankreas. Skrob je najvažnija rezerva energije biljnog sveta. Dekstrini: delovi molekula skroba, koji su plod delovanja arnilaza.Enzimi najpre razbijaju skrob na male delove, zatim potpuno odvajaju sve molekule glikoze od kojih je sastavljen. Zbog toga možemo reći da su dekstrini prethodno svare ni skrob. U hlebu ili dekstrinizovanim žitaricama, skrob iz brašna podvrgnut je hernijskorn dclovanju arnilaza, enzi-ma koji delimično razbijaju duge lance molekula glikoze. Varenje je time olakšano, jer organima LeI varenjc ostaje manje posla. Celuloza: najčešća organska materija u prirodi. Ovaj polisaharid je prisutan u svim biljkama. jer on obrazuje strukturu (vlakna) scrncna. korena. lišća, ploda … U semenu ili zrnu žitarica, celuloza se nalazi na opni koja ga obavija: to su mekinje. U korenu, listu i voću, celu loza je porncšana sa biljnom strukturom. Celuloza se naziva i biljnim vlaknom. Ona ulazi u sastav opni biljnih ćelija. odakle i potiče njeno ime. U kom-binaciji sa ligninom. ona gradi drvo. Njen molckul je sastavljen iz dugog lanca molekula glikoze. spojenih na taj način da naš sistem za varenje ne može da ga koristi. Glikogen: hemijski podseća na skrob, ali ga stvaraju životinje i čovek, od glikoze oslobođene u toku varenja i apsorbovane putem krvi. Nalazi se u jetri i mišićima u količini 150-200 grama i služi kao rezerva energije koju organizam može brzo da iskoristi pretvarajući ga u glikozu u slučaju potrebe (fizički ili intelektualni napor).

Tags: , , , ,